Nova Evropa

Хрватски Раднички Савез је сталешкаорганизација, и према томе солиднија од радничке секције Ј. Р. 3.. Мо ставу ХРС-а је радништво дио хрватског народа, посебни сталеж са посебним економским интересима за које се у оквиру народне заједнице бори; он води покрете и штрајкове, што напримјер радничка секција Ј. Р. 3. као чиста политичка формација не може, те зато и неће бити дугога вијека. Постоји увјерење у неким радничким круговима, да ће економске акције морати раднике у ХРС-у довести до класног сазријевања. То је крупна илузија. У многим земљама постоје кроз деценије радничке класне организације (напримјер, католичке), које су водиле и огорчене борбе за поправак животних и радних услова радника а да никад до тог »иласног сазријевања« није дошло. Нацијоналсоцијалисти су водили своједобно, напримјер, штрајк у Берлину (прометно особље), а то ни најмање није нахудило њиховој фаши-

- стичкој идеологији. Важно је, међутим, и практично питање

евентуалне колаборације са ХРС-ом, јер нема сумње да се у низу социјално-политичких акција — може и треба да нађе могућност и за сарадњу на бази суодговорности и међусобне лојалности. Али је тим уједно исцрпена могућност кооперације, и преко тога се не може ићи, јер су идеолошке опреке превише изразите и велике.

Ако ће раднички покрет код нас хтјети да заузме мјесто које би му припадало, онда једина гаранција за његово успјешно дјеловање лежи у изградњи и активирању најпозитивнијих одлика социјализма, јединог правог баштиника хуманистичке културе: у борби за човјечност, слободу, демократију, социјалну праведност и неповредивост личности. Међутим, ми запажамо противно: један дио радничког покрета сматра данас потребним да спроводи готово идеолошку ликвидацију мислећи да ће на тај начин моћи захватити масе. Таква тактика може постати судбоносном. Раднички покрет нема и не може имати ништа против настојања хрватског народног покрета, али он мора сачувати своју идеолошку независност и своју организацијону самосталност, — у томе лежи његова снага.

Положај радника у ХРС-у није завидан: они, на једној страни, желе остати у најтјешњој вези са хрватским народHHM покретом; а на другој, желе да се преко своје сталешке организације боре за боље животне услове. Антикапитализам хрватских радника могао је наћи подршку у хрватском народном покрету дотле док је он у ствари био ношен средњим слојевима, који су сами антикапиталистички расположени; али се данас већ запажа јак уплив капитала, свјетовног и црквеног велепосједа, који социјалном профилу тога покрета урезује нове карактеристичне црте. Крупна буржоазија је јасно уочила слом своје до недавно јаке економске и поли-

9