Nova Evropa

вод тога чувеног говора још године 1922 (1. априла, 1У/10), — а чујемо да га припрема за свој број о Пушкину и »Хрватска Ревија«!... Чак и Југословени ван Југославије доприносе својом сарадњом прослави великог руског песника, па ћемо овде забележити и две књижице превода (»Из Пушкинове лирике«, и »Моцарт и Салиери«) Ивана С. Шајковића, које су ових дана изишле из штампе у Хелсинки.

Иначе, за тако знатно учешће Југославије у прослављању ове Стогодишњице имамо да захвалимо првенствено нашим Русима, на које отпада лављи део прилога по листовима и часописима, а који су уједно и најревноснији приређивачи и учесници представа, предавања, и уопште организовања прослава, широм целе наше земље. У Београду постоји велики Пушкинов Одбор (који припрема и један обиман зборник) за приређивање прослава; а и Коларчев Универзитет одржао је свечану академију с предавањем и уметничким програмом (художественици!). У Загребу је Руски Драмски Студио приредио свечану академију и свечану представу, а Пучко Свеучилиште два предавања (Др. Бадалић). И београдска и загребачка Радио-станице дале су посебне емисије о Пушкину; а сви наши театри приредили су, или ће приредити, представе мањих комада, или већих и мањих одломака из опера, с Пушкиновим текстом, у нарочитим изведбама. Загребачко Казалиште спрема драму Ирене Куњине Александер под насловом »Пушкин«, за идући месец. Од писца ове драме примили смо — на нашу молбу следеће податке, којима закључујемо ову белешку:

»Шушкин« је биографска драма. Без претензије да покажем унутарњу буру коју неминовно мора доживљавати оваква неукротива, снажна стваралачка личност, каква беше Пушкин, сматрала сам, да је веома занимљиво изнијети пред публику, изван домовине великог пјесника, његову биографију, која садржи изванредно пуно драматских конфликата. Та је «биографија нарочито драмски занимљива, како рекох, зато што у њезину

средишту стоји Пушкин, велики пјесник, који —- по свим особинама умјетничке природе: пренадраженост, висока осјетљивост, унутарњи конфликти, — реагира на сваки животни удар кудикамо болније него макоја

друга личност с оваквом биографијом. Низ факата и доживљаја, фатално испреплетених у чудно трагично клупко, као и свршетак тако великог, плодног, незавршеног живота, — та необично драматска биографија Пушкинова, мада је много пута третирана од руских аутора у белетристичкој форми, обрађена је — колико је мени познато — свега једампут у драми, и то од једног безначајног руског драмског писца, који се — за вољу јефтиних сценских ефеката — огријешио о историјску вјерност материјала. Ја сам пришла том историјском материјалу с поштовањем које ми је диктовано личношћу главног јунака, настојећи да у њега унесем сав занос што га као Рускиња осјећам за Александра Пушкина. : Ирина Куњина-Александер.

Другом приликом известићемо опширније о ономе што

је код нас написано о Пушкину поводом Стогодишњице. JE

712