Nova Evropa

Knjiđa XXX. Broj 5. 26. aprila, 1937

Основи Југославије.

У свим великим историјским временима, на историјским раскрсницама, кад настану дубока превирања на свим подручјима живота: друштвено-економском, политичко-државном, нацијоналном, и културно-духовном, потребно је да млади народи што више обраћају своје погледе и своју пажњу на основе и праоснове свога народног бића, као на изворе и праизворе својих снага, из којих су се као народ формирали и одржавали у бури времена. Из проматрања ових животних основа и снага народних, њихови водећи слојеви и јавни радници треба да уче, да закључују, те да повлаче складан и по могућству непрекидан правац свога рада и своје делатности у садашњости, да би са њима довели у склад своја настојања и циљеве управљене у смеру будућности. Иначе се млади народи излажу опасности да изгубе животну равнотежу и срну у непровидну маглу неодређене судбине. Наш народ налази се данас баш у оваком судбоносну историјском часу. Наша народна равнотежа, у општем светском превирању, уздрмана је и померена, па је потребно да посегнемо до у праоснове и праснаге народнога живота, да бисмо на њима и с помоћу њих успоставили равнотежу садашњице, те обновили и отворили повољне могућности за стварање истинских вредности на свим пољима савремене делатности.

Ми смо ове праоснове, и снаге које су формирале и одржале главне делове нашег народа, покушали већ означити (у чланку »О новом Југословенству«, види »Нову Европу« од 26. септембра 1934); па ћемо сада ући мало дубље у ствар и задржати се нарочито на потреби сталног прилагођавања народних снага духу времена, да би се доследно из њих избијајуће енергије могле претварати у савремене форме према приликама садашњице. Но пре даљег излагања морамо прво видети, у општим цртама, како су се до Рата и Уједињења извршиле извесне спонтане, а и свесне, трансформације и акомодације ових народних снага и енергија, у појединим нашим крајевима, имајући притом у виду поглавито Србе и Хрвате, будући да се — у ствари — о њима ради.

145