Nova Evropa

ној проблематици блиска. Читани су — поред самога Маркса — Кауцки, Бебел, и други, као и анархисти: Бакуњин, Крапоткин, и други. Али ми није познат ниједан бољшевички аутор којега би се било читало у редовима Младе Босне. Дакле, није постојао ни најслабији идеолошки утицај, а камо ли акцијони, који би се дао наслутити из ријечи Карла Радека.

Је ли, можда, Принцип био бесвјесни инструменат у рукама којег посредника, који је опет био експонент бољшевикар — Овдје се аутоматски намеће име Владимира Гаћиновића; а онда, име бившег комесара Црвене Армије, Лава Троцког. Није ли можда Радек, кад је нишанио на ЈБењина, хтио погодити у првом реду Троцког, и није ли употреба имена Љењина имала само да обиљежи пут којим треба да се пође»

Држим да се познанство између Троцког и Гаћиновића прецјењује. У својим успоменама, Троцки га нигдје не спомиње, као ни у својим другим дјелима. Могуће је да је Троцки био за Гаћиновића доживљај, али Гаћиновић је за Троцкога био само епизода. Са Гаћиновићем се Троцки бави само у једном свом чланку: »Сарајевски Атентат«, који је писан у фебруару 1915, тобоже према рукопису једног младог Босанца. Не кажем ипак да је искључено, да је Троцки утицао на Гаћиновића; али се не смије заборавити да је тај утицај био личан, јер иза Троцког није онда стајала никакова политичка организација, већ само неколико пријатеља и ужих сарадника. И онда, Троцки се упознао са Гаћиновићем иза Атентата. Дакле, везати Троцког уз Атентат нема много смисла. Истина, Троцки је у Србији био за вријеме Балканског Рата, али кратко вријеме; углавном се задржавао у Румунији и у Бугарској. У својим успоменама, он не спомиње ни једно лице из тих дана, осим Крсте Раковског, с којим се спријатељио.

Самог Гаћиновића често се приказује као да је постао социјалист (одређеније, комунист). Једно је сигурно: иза нацијоналног ослобођења, Гаћиновић је очекивао ријешење социјалних проблема. Да ли га је очекивао у оквиру марксизма, тешко је рећи; чини се прије, да је био ближи идејама руских »есера« (социјал-револуцијонера). Уосталом, и читав покрет Младе Босне био је проткан социјалним идејама. На састанку Младе Босне у Београду (од 4. — 6. 1Х 1985) пригодом 20-годишњице осуде у Травничком Процесу, рекао сам (у свом реферату, у Новом Универзитету):

Омладина Босне и Херцеговине показује у свом стремљењу посебне одлике. Као најактивнији члан омладинског покрета на Словенском Југу, она се не задовољава формалним и често артистичким паролама борбене младе буржоазије, већ она свој продор изграђује и у социјалистичком

284

а