Nova Evropa

а

оквиру. Босанска омладина није се регрутовала из редова грађанства ; она је долазила из редова сељака и малих занатлија и трговаца, и ради тога. био јој је социјални несразмјер јасан. Није необично да се она са много симпатија приклања ондашњој социјалној демокрацији, Али по нарави ствари, она је нацијонални идеал сматрала онда важнијим од социјалног. Неоспорно је свакако, да историјски развој неминовно тражи нацијонално ослобођење и уједињење прије прелаза на рјешавање социјалних задаћа...

Истина, социјална гледања Младе Босне била су под утицајем и страних узора, али у својој бити израсла су из животне тегобе босанског човјека, као што је и Атентат био протест једне изгажене генерације.

Тајанствене изјаве Карла Радека, по свој прилици, и немају сврху да »унесу свјетла« у Сарајевски Атентат; њихово значење лежи, вјеројатно, на другом подручју. Можда ћемо га сазнати на којем будућем процесу.

Мирко Кус-Николајев.

Politički pregled, Oko Konkordata,

U iskušenju smo, da ustanemo na odbranu Vlade G. Stojadinovića., Neka niko ne razume krivo: nismo mi u načelu protivu svake vlade, iako se tako desilo da se — stvarno nalazimo stalno u opoziciji, upravo od početaka ove države. Ko je pratio šta pišemo — a trudili smo se da budemo što jasniji i otvoreniji —, taj zna da smo bili dosledni, i da smo kroz sve ove poratne godine zadržali kritički stav nesamo naspram vlada i režim4, koji su se menjali i redjali u dugome nizu, dovodeći na vlast jednu partiju za drugom, ili i ponekoliko u isti mah, nego i prema opoziciji, kako kad i kako kojoj, Koliko smo bili u pravu, na druščima je da kažu; tek svakako je ovako naše držanje glavnim razlogom, što ne uživamo naročitih simpatija ni kod jednih ni kod drugih, ni kod onih na vlasti ni kod njihovih protivnik4 (koji bi hteli na vlast), te što smo —- kraj

·sveg dugogodišnjeg poštenog rada i nastojanja -—— ostali od

»minimalnoš političkog značenja« čak i u očima onih kojima smo momentano — po uverenju — najbliži i — po raspoloženju — najviše naklonjeni, Medjutim, smatramo svojom dužnošću da

ovaj put — kritikujući — stanemo odista na stranu Vlade, od koje nas inače — kako smo još nedavno pokazali na pitanju spoljne politike — deli nesamo mišljenje u ponekim stvarima,

nego duboko uverenje, da ne kažemo čitav jedan svet,

285