Nova Evropa

Mi smo zamerili politici G. Dra. Stojadinovića, poglavito, nedostatak idejne linije: to što — pod izgovorom »politike realnosti« — izbegava, i prenebregava, da svoj program ispuni odredjenom idejnom sadržinom, Utoliko nam se više, naravno, mora činiti nepolitičkim i nepromišljenim — na strani današnjih vladinih takmac4 i protivnika — skretanje ideje na krivi p ut, Bezidejnost, ili oskudica ideja, onde odakle polazi inicijativa i Sde padaju odluke za sve što se ima raditi u državi, izaziva ı opravdava kritiku, i mi se nismo ustručavali reći ono što mislimo da se propušta učiniti ili da bi trebalo preduzeti. Ali smatramo, da je kudikamo opasnije za opštu stvar, istaći pogrešnu ideju pa pozivati mase da podju za njom, te da je naša dužnost da to osudimo,

U času kad je pristupila rešavanju jednog važnog državnog posla: sredjivanju verskih odnosa sa Katoličkom Crkvom, Vlada G. Stojadinovića naišla je na otpor kojemu se nije nadala, na strani od koje bi se to ponajmanje očekivalo: medju Srbima, i to naročito medju Srbima iz Srbije, čije Joj područje inače služi glavnim izvorom za crpljenje svojih stranačkih snasd i rekrutovanje pristaša, Otkud odjedared to silno nezadovoljstvo medju pravoslavcima, i poimence medju pravoslavnim sveštenstvom, koje se — ukoliko je školovano — oduvek odlikovalo trpeljivošću i širokogrudošću naspram drugih veroispovesti? Da li je iko pitao za dozvolu, ili za mišljenje, jugoslovenske katolike pri donošenju statuta Pravoslavne Crkve, ı da li se iko mešao u odredjivanje odnosa izmedju Vlade i Svetoga Sinoda? Pa otkud sad ova kampanja pravoslavnih prvosveštenik4 i sveštenik4! protivu jednog medjunarodnog ugovora, izmedju Jugoslavije i Svete Stolice? Gde je tu osećaj ravnopravnosti; i 8de je sad odjedared solidarnost protivu zajedničke opasnosti od komunizma i bezveraca, o kojoj se već godinama stalno govori i piše? „.,. Otpočeta je borba protivu Vlade na način kakav se — po Žestini i neskrupuloznosti — ne daje prispodobiti čak ni nemilosrdnim stranačkim naganjanjima i proterivanjima u predratnoj Srbiji, Kako, i zašto?

Držimo da bi i u ovoj stvari prvobitne uzroke trebalo tražiti u neodredjenosti idejnog programa, koja je dopustila Vladi da toliko odlaže rešavanje predmeta ostavljena joj u amanet od pokojnos Kralja, a koji je pripremila i već stavila bila na dnevni red još Jeltićeva Vlada. Nije trebalo dati vremena političkim mešetarima medju pravoslavnim sveštenicima, i njihovim saveznicima skrahanim ministrima — koji su i načinili, i potpisali, ovaj sporazum sa УанКапош, ргонуџ Којеба sada dižu hajku, — nije im trebalo dati vremena da organizuju nezadovoljstvo i otpor medju pravoslavnim Srbima, koristeći se bolešću i smrću patrijarha Varnave, opštom političkom konjunkturom i nepovoljnim razvitkom nerešenog Hrvatskos

286

За