Nova Evropa

Москве, он је у души остао германофил. Међутим је у свету завршен процес политичке поларизације сила, на табор диктаторских и табор демократских држава; Совјетска Русија се одлучно определила за други табор. Тамо се током 1937 има у целости увести у живот и применити нови Устав, у свим организацијама совјетске власти; октобра ће се установити и Врховни Совјет на основу општег, једнаког, тајног, и непосредног бирања. Фашистичким диктатурама није све ово ишло у рачун и — преко Тухачевског — хтеле су да спрече остварење нове демократије у Русији. То се је имало извести на следећи начин.

С помоћу својих оданих трупа Тухачевски је изненада хтео да изврши бонапартијски удар: да укине совјетску власт и заведе лични режим. Истовремено би за свој успели потхват имао добити телеграфски благослов диктаторских режима, који би му потврдили да је његов подвиг у сагласности са божанским поретком, те му пружили руку и понудили савезништво, »пошто је успео да Русију очисти од комунизма«. Тако би табор диктаторских сила превагнуо и отпочео да кроји нову капу целоме свету. Одмах би плануо светски рат...

Док је у Москви заседавао Врховни Војни Суд, у Вирцбургу је Г. Хитлер у своме говору објавио: »Жеља Немачке, да добије гвоздене руде северне Шпаније мора бити стављена на прво место свеколике пажње међународне сарадње«... Иначе, жито Украјине, гвожђе Бискаје, бакар Рио-Тинта, петролеј Абисиније, ето какви су »идејни« крсташки походи европских диктатура! Фашизам, лишен извора, лишен капитала и кредита, пун економског империјализма, има само један начин да нађе врело за своје снабдевање: грађански рат у иностранству. За покретање грађанског рата у Шпанији, фашизам је нашао генерала Франка; а да ли ће моћи поверити сличан задатак Хенлајну, у братској нам Чешкословачкој, то ћемо још видети. Тухачевски, заслепљен бонапартизмом, стварно је требао постати диктаторским услужником за снабдевање житом. Али је радна демократија Русије благовремено открила ове генерале-велеиздајнике и са њима обрачунала једном за свагда. Да ли је на одмет овака лекција и генералима (политичким и војним) у другим земљама Европег...

Вес. М. Вукићевић, судија.

294