Nova Evropa

а NSO

Књиге и листови.

„Анексија Босне" Бернадота Шмита.

Професор Модерне Историје на Чикашком УниверзиTery, Bernadotte E, Schmiti, стари познаник и сарадник »Нове Европе«, који је — као један од најупућенијих познавалаца и испитивача питања о кривици за Рат (»Кт1ебавећ табе«) — објавио године 1930 опширно дело о узроцима Светског Рата (»Тће Сопипб оћ Фће Маг 1914«, у две свеске), а одонда стално извештавао о истом предмету, допуњујући своја истраживања, у предавањима и расправама (поименце у америчком часопису »Тће Јошгпа! о Modern Еазбогу«), послао нам је пре неки дан своју нову књигу »Тће АппехаНоп о: Вочша (1908—1909)«, коју је издала позната Кембриџска Штампарија (»а; the University Pres — CamБидбе«), у којој стручно и исцрпно приказује сам акт анексије и шестомесечну кризу око тога, са догађајима који нису били без утицаја ни на развитак ствари пред сам Светски Рат. Много се писало, у своје доба, о тој »босанској кризи«, са разних и супротних гледишта; али је много тога остајало мутно и загонетно, све док нису — у новије доба — објављени дипломатски документи аустријски, немачки, и британски, уз неке полузваничне и приватне податке из руских и србијанских извора. Сада је професор Шмит, узимајући за предмет само Анексију (1908/9), испитао целокупну грађу која се на њу односи, уз разне успомене учесника у догађајима и друге књиге које су угледале света од Рата наовамо, па нам је дао први пут систематски приказ дугих преговора око ове кризе, и свега што је с њом у вези. У петнаест глава изнесено је овде обиље података, сређених и повезаних ученом спретношћу и критичким духом, тако да сад и за овај важан моменат наше новије повести имамо поузданога водића и полазну тачку за нова истраживања.

Професор Шмит каже, у предговору, да су српски извори за проучавање догађаја овог перијода врло оскудни, и да ће остати недовољно поуздани догод се не објаве званични подаци, о којима се често говорило и који су у више махова стављани у изглед, али од којих још увек није ништа угледало света. С обзиром на важност ствари, баш за нас и нашу најновију историју, ове речи тако озбиљна писца и стручњака имају призвук прекора и не би требало да остану дуго глас вапијућег у пустињи. Свакако имамо ми Југословени понајвише разлога да будемо захвални угледном америчком учењаку за интерес који нам указује, и за симпатије које не скрива за позитивне црте карактера нашег народа.

—Л——

295