Nova Evropa

моније. Зато, кад се скине завјеса са наше савремене стварности, свако кому је стало до опстанка и благостања ове земље мора признати, да интереси Народа, интереси Династије, и интереси Државе, као и нејасни и нестални међународни положај, императивно налажу сложено уређење ове земље, да би се тако могле задовољити јасно изражене тежње народа, те да би могла мирно дочекивати сваку промјену спољне ситуације.

Др. Петар Диговић.

Nedeljko Čabrinović u Trstu.

(Knjiga L. Pfefera >JIstraga a Sarajevskom Atentatu« izazvala je živo interesovanje na sve strane, naročito ı medju nekadašnjim učesnicima u nacijonalističkom pokretu u Bosni i u bivšoj Dvojnoj Monarhiji. Neki od njih javili su se prikazima po listovima i časopisima; a neki su uputili nama pisma ili rukopise, sa člancima i prilozima — dopunama i ispravcima —, povodom ove knjige. »Nova Evropa« donosiće, u svojim narednim brojevima, od tog materijala ono Sto smatra da može interesovati širi krug njenih čitalaca; a doneće i pregled prikaza i kritika, kad ih bude sve prikupila, odnosno osvrnuće se na njih, u sporazumu sa piscem knjige, G. L. Pfeferom. Ali je već sada Jasno, koliko je bilo poitrebno da progovori bivši sudac-istražitelj, da bi se neki momenti utvrdili ili razbistrili, a Još nepoznati podaci izašli na vidik. Dobar primer zato je i ovaj članak G. M. Ambrožića, s kojim se dobija tako odličan prilog za objašnjenje lika Čabrinovićeva, — baš ono što smo u knjizi, u napomeni o Čabrinoviću, i tražili rečima: »Trebaće revidirati čto je o njemu pisano, te izncti njegov pravi portret...«

Uredništvo Nove Evrope).

Alko se ne varam, bilo је то s jeseni godine 1912 ili s proleća 1913. Bio sam tada upravnikom štamparije »/ dinost« u Trstu. Jedno popodne dodje k meni mlad čovek slaba sastava, u iznošenu ogrtaču ı sa kapom na glavi. Predstavio mi se i izjavio, da je slagač bez posla, na putovanju, i tražio je službu. Iz knjižice koju mi Je predao video sam, da je organizovan člam štamparske гаdničke organizacije, što je bio uvet za primanje u službu. Zapitao sam ga, koje je narodnosti, koje jezike govori, i koliko je vičan svome pozivu. Odgovorio mi je, da je Srbin, da zna samo srpski, i da sebe drži dobrim slagačem za obični slagarski rad (t. av. »kom-

| presi slog«), pa me je molio da ga uzmem na probu, jer želi da