Nova Evropa

Knjiga XXXI, Broj 2, 26. februara 1938

Пред Мештровићевим „Христом“.

Откако је обновљена црква Св. Марка у старом Загребу, прелазећи даномице преко Маркова Трга, свратим понекад у цркву и одстојим ту по неколико часака. Да ли омамљен побожном атмосфером што ју је — како рече пре неки дан један угледан енглески католик и познат светски писац — успела да врати у овај божји храм, у духу истинске хришћанске религије, нова декорација; или можда у полусвесној тежњи за тренутним смирењем и одвраћањем погледа од тешких призора садашњице, — хватам себе, некад готово незнабошца са гледишта Цркве (и још увек не баш »црквена човека« и поклоника извештачене мистике), гле упирем очи у великога Мештровићева »Христа«, настојећи да се приберем и да с мишљу што дубље зароним у смисао збивања, које се тако вртоглаво обрће тамо ван цркве, код нас и по свету, с учешћем Цркве и без њена учешћа. Кад ми већ није дано да проникнем у суштину ствари и да им сагледам дна, покушавам да духом обухватим и уочим бар главне правце и линије догађаја, те да им — у сврху властитог расуђивања — наслутим изворе и ближе значење. Али су насушне бриге и утисци дана и часа и сувише свежи и снажни а да би се дали Ha заповед одгурнути и потиснути потпуно у позадину, па се световне и побожне мисли и представе ређају и измењују, нагањају и мешају једна с другом, привијајући се уз оно дрвено Распеће и отпадајући од њега, да напокон ни сам нисам начисту да ли спасавам иљи грешим душу оваким молитвама. Забележићу ипак, на брзу руку, место увода у приказ обновљене Маркове Цркве (на крају ове свеске), две-три од ових мојих побожноактуелних полу-мисли полу-привиђења, који нису без сваке. везе с обновом и обновитељима Цркве; а читатељи »Нове Европе« вероваће ми да их — као и све друго — износим чиста срца и прост од жеље да намећем икоме своју мудрост.