Nova Evropa

Уметнички преглед.

Обнова Цркве Св. Марка у Загребу.

У умјетничком и културном животу града Загреба збио се у посљедње вријеме један важан и значајан догађај: садашњи жулник Св. Марка (Мог. Др. Светозар Ритиг) одлучио је да обнови један од најстаријих средовјечних грађевних споменика града Загреба: жупну цркву Св. Марка, па је та обнова изнутра већ посвема довршена и црква је поновно посвећена. Жупника и познатог пријатеља умјетности није на ту обнову потакла само трошност цркве и влага, која је пријетила да нагризе и разори битне дијелове те стародревне грађевине у центру историјског Грича, него и сталан контакт с нашим најистакнутијим умјетницима данашњице: Иваном Мештровићем, и Јозом Кљаковићем. Одлучено је да псеудо-готика Зећпла-ВоПе-ове »рестаурације« ове цркве (из година 1876—1882), с тиролским украсима, буде очишћена од јефтиних ефеката, а грађевини да се врати једноставност и мирноћа горњоталијанских готских цркава. Мештровићев прирођени осјећај за љепоту и његова неисцрпна ствараљачка снага учинили су да је Загреб у неколико мјесеца стекао једну нову умјетничку атракцију, обновљени грађевни споменик, који је скинуо са себе шарено неукусно рухо да се заодјене у једноставну и класичну хаљину, која привлачи толике странце у дивне цркве градова сјеверне Италије. А Кљаковићеве фреске појачале су ту атрактивност и испуниле су празнине које је оста-

вила сразмјерно скромна архитектура.

Према Ткалчићу и Барле-у, Загреб је већ крајем ХИП -ог вијека имао своју жупну цркву, која је, како се мисли, пострадала пригодом провале Татара (1242), па су тада Загрепчани подигли садању цркву Св. Марка; а већ године 1256 допустио је краљ Бела IV да се ту одржава и велики марковски сајам. Традиција каже, а разабире се то и из записа Томе Арциђакона, да су ту цркву градили млетачки мајстори (који су, по свој прилици, становали већином у данашњој Млетачкој Улици, која је по њима тако прозвана). По својим пропорцијама, црква је романска базилика, грађена према некадашњој старој цркви Св. Марка у Венецији. Установљено је, да тлорис старе цркве Св. Марка у Венецији одговара тлорису старе цркве Св. Марка у Загребу, па је по томе лако закључити и како и зашто је загребачка црква у давна вре-