Nova Evropa

Снага идеје зависи од основе на којој се изграђује њена конструкција и развија њена акција, и од могућности да се оствари. Иако по суштини економски систем, социјализам тражи пре свега радништво, и то радништво као професију; а њега условљује индустријализам, којега није било код нас. А и да га је било, опет не би могло ништа бити од социјализма, јер на који би се начин могла извести индустријализација пољопривреде — која зависи од климе, теотрафског положаја, и великог газдинства, — у земљи где су мали поседи савршено развијени, где сваки човек тежи да постане сопствеником и привредником. Према томе, социјатизам остаје уопште ван интереса за Србију.

Поред тога, Светозар Марковић је, у својим списима, износно своја гледишта и на неке појаве у нашем јавном животу: он је критиковао све што је наше, и што је тесно везано са нашом традицијом. Кад се данас читају његови чланци, добија се утисак као да то ради један стар-мали човек, који хоће све да руши и да сваком »соли памет«, по сваку цену, баш као да нема никог 00mer, паметнијет, ученијет од њега. То даје утисак, да је пре времена ушао у јавни живот, да је оно што пише пре израз његове лектире него одјек реалног гледања на ствари и догађаје, да и не говоримо о некој синтези општег посматрања и размишљања; осећа се утицај руских левичара, код којих се учио. Критикујући наше прилике, он их је потпуно изједначавао с руским. Притом није осетио, да његова критика, поред тога што није изворна, има негативних страна: да из ње избија извесна деструктивност, елеменат који има за циљ да руши а не да гради. Та његова критика имала је много јаче дејство него његова истинска оцена догађаја. Широке масе су осетиле тај утицај; само што тај утицај није био довољно стваран и надмоћан, да би могао давати правац целом јавном животу, него се почео губити још за живота његова, а после смрти нагло је ишчезавао. Они који су се око њега окупљали, напустили су све његове политичке и социјалистичке идеје и кренули другим правцем, супротним његовим тежњама. И тај човек, који се толико трошио и трудио да нешто створи, доживео је трагичну судбину да остане без следбеника. Он је био сувише млад за акцију већих размера и дужег трајања. Он је умро пре времена да би могао дати синтезу свога учења; да је дуже живео, можда би извршио ревизију својих назора и у многоме изменио своје погледе, дотерао их и прилагодио нашим приликама и потребама, нашој средини...

80 _