Nova Evropa

Не

sumnjivo pisac od vrednosti. Skerlić je hteo da to ispravi i, kao žio se obično dežava, pao je u drugu krajnost: preuveličao je njegovu književnu ličnost, u tolikoj meri da će se ponovo morati temeljno i svestrano proučiti celokupam Ignjatovićev život i rad, da bi se mogao doneti pravilan, objektivan, i definitivan sud.

Skerlić je pisao mesamo o piscima iz Vojvodine u XVIII i XIX veku, nego i o movijim piscima i javnim radnicima, koji spadaju u našu savremenu književnost. O njima je pisao većinom u »Srpskon Književnom Glasniku«, koji je sam uredjivao; tu je posvetio veće ili manje studije i članke poimence: Mileti Jakšiću, Veljku Petroviću, lsidori Sekulić, Svetislavu Stefanoviću, Milanu Ćurčinu, i drugima, koje je posle uneo i u svoju pomatu »Istoriju nove srpske kmjiževnosti«.

Od savremenih vojvodjanskih pisaca Skerlić je ponajviše cenio i naročito isticao Veljka Petrovića: »On je daпав« — veli Skerlić u svojoj raspravi »Obnova maše rodoljubive poezije« — »najbolji živi pesnik stare Vojvodine, i čitajući njega dobija se utisak da se nije utro korem one cvasti sjajnih pesnika vojvodjanskih, koji su pre četrdeset godina izdigli na onoliku visinu umetničku poeziju srpsku«. Više od svega on ističe, da Veljko Petrović ima »duboko osećanje odanosti svojoj zemlji, i jedno novo i originalno shvatanje rodoljublja... U svome rodnome kraju, u širokim stepama Južne Ugarske, on se dušom spaja sa zemljom koja ga je rodila...« Mnogo manje povoljno mišljenje imao je Skerlić o Svetislavu Stefanovićwu, iako je lojalno priznao sve ono što je kod Stefanovića pozitivno. Za mjega »Stefanović ima mami koje vrlo jako opominju na Lazu Kostića, čiji je on obožavalac i једап 'од vrlo retkih branilaca... Uopšte, on je jedam od onih pisaca koji više hoće no što mogu, ı njegove književne ambicije misu u skladu sa mjegovim 'književnim sposobnostima« ... Skerlićevi lični i politički protivnici našli su da je ovaj eud o Stefanoviću i suviše strog i nepravedam, isto kao i onaj raniji sud o Lazi Kostiću. Kada se pojavila mjegova rasprava »Dr. Svetislav Stefanović kao dramatičar« (u »Srpskom Književnom Glasniku«, 1911), Stefanovićevi poštovaoci nazvali su je pamfletom. Medjutim, Skerlić Je — na osnovu iserpne kritičke analize Stefanovićeve drame »Sukobi« — došao do sasvim ispravnog zaključka, da Stefanovićeva drama nije uspela i da je pisac uopšte slab dramatičar. Neulazeći u pojedinosti ı posebna razmatranja, reći ćemo samo toliko da — ако

93