Nova Evropa

lebljivih uzrok napuštanja etičkih principa, kojima su se oduševljavali, i usvajanja pravca koji pojedince materijalno obezbedjuje i omogućuje im brze spoljašne uspehe. Učenici koji su se bezuslovno potčinjavali uticaju svojih samoljubivih vaspitačš, pokazuju docnije, kao odrasli, povodijivost i prevriljivost: bez duhovne snage, pristaju na nemoralna ravnanja koja ih oslobadjaju straha od ielesnih meugodnosti i muka. (Može se govoriti o psihologiji tipa vaspitača koji svojim bezobzirnim samoljubljem stvara kukavičluk kod mnogih svojih vaspitanika; prave uspehe u primenjivanju vaspimih i nastavnih metodi me može postići taj lip vaspitača.) Sirahovanje od života, koji traži samoodricanje i podnošenje telesnih neugodnosti, biva vrlo jako kod pojedinaca, tako da se mnogi odriču i svojih iskrenih prijatelja koji se odlikuju čvrstinom, i izdržljivošću u borbi za plemenite ideje.

Ako je u jednom društvu suzbijanje plemenite misli sredstvo da pojedinci potpuno zadovolje svoje misko samoljublje, oni se bez kolebanja odlučuju za to sredstvo i služe se podmetanjima i spletkama m borbi protiv poštenih stvaralaca. Oni se predstavljaju kao prijatelji društva čak i u slučaju ako se proveravanjem — koje je retko — utvrdi lažnost njihovih iskaza; i, mesto kazne, dobijaju pohvale od mnogih. Neodoljivo samoljublje ih tera na nove besomučne napade protiv čestitih ljudi. Nalaze mnogobrojne saradnike i pomagače. Javlja se utakmica u suzbijanju plemenite misli, koje se smatra m takovoj sredini kao borba za opšte dobro. Čitave poštene porodice gube zbog toga duševni mir i pojedinci postaju očajni. Kod omladine se etički idealizam potiskuje praktičnim materijalističkim interesima i samoljubljem; ona se vežba u mpotrebi načina i sredstava s pomoću kojih se dolazi do unosnih poloŽaja, i u služenju neprijateljima plemenite misli. Pojedina društva propadaju samo zato šlo su u njima majaktivniji i najuticajniji oni člonmovi kojima vladaju nisko samoljublje i nezasitljiva žudnja za materijalnim dobrima.

Dr. Slobodan Роротле.