Nova Evropa

Предратна Мала Антанта и чешкословачко-румунски односи.

Литература о предратној Малој Антанти расте из дана у дан, па су у последње време међу историјским расправама о политичкој сарадњи Југословена, Чехословака, и Румуна, на територију некадашње Хапсбуршке Монархије, у другој половини ХТХ века и другој деценији ХХ века, нарочито запажене радње чешкословачког историчара Дра. Јиржа Палковића (објављене на немачком језику, по разним часописима, поименце у »Ртасег Киапдасћаи«, који излази у редакцији познатог слависте Антона Ст. Магра). Пре извесног времена појавила се, -на немачком језику, опет једна расправа која представља озбиљан прилог литератури овог предмета, и то Дра. Јозефг Мацурека, професора Универзитета у Братислави, објављена под насловом: »Dietsehechische Politik und die Rumanen in den sechziger und siebziger Jahren des Neunzenten Jahrhunderts«. To je no magac, y cCrBapuH, npsa pacmpasa oBe врсте; она систематски обрађује и приказује сарадњу Чеха и Румуна око половине Х1Х века.

У овој расправи, проф. Мацурек прво расматра значење за чешки јавни и политички живот доба око Шездесетих и Седамдесетих Година прошлога века, када су вођи и. представници тадашње чешке политике покушавали — шриликом претварања Аустрије у уставну државу — да успоставе своја историјска државна права у оквиру Хапсбуршке Монархије. У својим настојањима, Чеси су често мењали методе борбе за своје политичке слободе: час су ишли путем потпуне политичке апстиненције, час су опет водили крајњу политичку опозицију, шриређивали манифестацијоне зборове, улазили у оштру политичку агитацију, издавали прогласе, манифесте, прокламације; али им је крајњи циљ увек остајао исти: да својом борбом извојују сва она политичка и нацијонална права која су већ имали Маџари, а пре свега потпуну језичну равноправност, нарочито слободу употребе матерњег језика у општинама, судовима, и школама. Да би то постигли, чешки политичари обраћали су све већу пажњу на ненемачке и немаџарске народе Хапсбуршке Монархије и све су озбиљније помишљали на потребу планског и систематског организовања заједничке сарадње у борби за политичку слободу, социјалну правду, и економску једнакост. Писац

244