Nova Evropa

FS

истиче, како су чешки гласови против аустро-угарског дуализма с једне стране, и систематски вођена чешка акција за победу федерализма у духу равноправности свих народа с друге стране, наилазили на све веће симпатије код осталих немаџарских народа, па и код ердељских Румуна, који су — заједно са војвођанским Србима и угарским Словацима — стварали своје прве нацијоналне, либералне и демократске, програме. Па су се већ године 1860, у пленуму Бечкога Рајхсрата, могли чути први енергични гласови штредставника немаџарских народа, који су отворено говорили да у Угарској не живе само Маџари него и Словени и Румуни, и да је ствар правичности да се и њима признају иста права која уживају Маџари.

Писац затим с разлогом посвећује нарочиту пажњу политичком ставу и држању знаменитог вође грдељских Румуна Александра Мочоњија. На пленарној седници Бечкога Рајхсрата (24. септембра 1860) Мочоњи је говорио у прилог чешке политике, обраћајући се непосредно чешком народу и његовим представницима, сасвим у духу чешког либералног и демократског програма. У том свом значајном говору, Мочоњи се отворено изјаснио за напредну и слободну политику тадашњих чешких народних вођа, прикључујући се добро смишљеном и дубоко захваћеном програму великог чешког родољуба и државника Франтишека Палацког. У смислу тога програма, он је пледирао за корениту реформу целокупне аустријске, и спољашње и унутрашње, политике. Сасвим у духу Џалацкога, Мочоњи је објашњавао потребу, да се свакоме народу без разлике има омогућити слободан развој и материјалне и духовне културе, јер само свесни и просвећени народи могу с успехом издржати утакмицу с осталим културним народима на политичком, социјалном, и економском пољу. Колико је ПШалацки утицао на Мочоњија, показују јасно ове његове речи, изговорене том приликом: »Раније су превлађивали искључиво интереси повлашћених класа; данас сачињавају главне факторе у држави они народи који су дошли до самосвести и који хоће да остваре своја права... Питање народности и народног језика занима данас све народе, а нарочито оне који су у уживању овога права на (било који начин били спречавани... Језик и народност јесу од природе наслеђена преимућства, која народи цене и чувају као своје светиње...«

Уколико су прилике бивале теже и озбиљније, утолико је велика чешка јавност све ревносније пратила борбу немаџарских

245

| | | |