Nova Evropa

размишљао толико, и тако озбиљно, а понекад и страствено, о новим путевима руске књижевности, о новим читаоцима, као баш Зошченко. Мисли тих двају писаца, Михајла Зошченка и Алексеја Толстога, биле су од самог почетка у многоме поларно супротне. Ток развоја Руске Револуције довео је до побједе Толстога. Но сам пораз Зошченка, у тој борби, упознаће читаоца са живом социјално-психолошком проблематиком руског збивања, боље него многа апстрактна резоновања.

— »Како је, врагу, тешко писати у руској књажевности! Зној те свега пробије док се прогураш кроз те непролазне шуметине...« — тако уздише Золшшченко, под маском неуспјелог литератора (»О чему је пјевао славуј«). »Тешко је писати у књижевности« зато што, с једне стране, не да мира службена совјетска критика, која тражи безусловно нарочите »јунаке« и »хура-идеологију«. Но велика је тешкоћа и с новим читаоцем. Зошченко је био први који се није бојао рећи око што јест; осим ријетких изузетака, совјетска књижевност из времена НЕП-а, и још више из епохе Пјатиљетке, не ужива популарности код читалачке масе: »Добили смо неког чудноватог читаоца: он се баца на француске и америчке романе, а домаћу руску белетристику ни у руке не узимље«... Долази то, вели Зошченко, отуда што је совјетска књижевност »млитава«; »умјесто веселих и забавних авантура, описују се крвави сукоби из грађанског рата, или се описује уопће таково што да нос запушиш...« (»Весела авантура«). Но главни узрок непопуларности совјетске књижевности, по мишљењу Зоштченка, лежи у том, што читалац жели осјетити у књижевном дјелу »неки особит, необуздан полет фантазије, неки особит, ђавб-би-га-знао какав, сижб...« Зошченко ни најмање не одриче, да у руској стварности нашег времена, за посљедњих двадесет-тридесет година, постоје и »велике теме«: али код тих тема баш и настаје опет »неспоразум«: »Необузданост у тим темама постоји. Постоји и елеменат величанствене фантазије, Но покушај је описати: — „Није тачно“, рећи ће ти. „Неправилно пишеш“ —, рећи ће; фали ти“, рећи ће, „научна подлога за то питање. HO JI твог дјела“. —, рећи ће — није на висини... Еј, поштовани читаоче! Ужасно је битни руским књижевником!...« (»Страшна ноћ«).

Много тога што је опазио Зоштченко, видио је и Алексеј Толстој. Но, на основу истих запажања, оба ова књижевника долазила су до различитих, некад управо супротних, закључака.