Nova Evropa

Друго изпање, Полемика.

Г, Вилдер о „краљевским коњима“ и „дворском мештру церемонија у кући господина Мештровића“.

Г. Већеслав Вилдер је стари, рутинирани новинар, са свим — добрим и лошим — својствима тога типа професијоналца у нашој малој и малограђанској средини. Од лоших својстава истичемо нарочито два: уопштавање и површност, и жељу за сензацијама (за »епатирањем добрих грађана«, како то кажу Французи): главно је да се постигне ефекат, ма и на штету правог стања ствари, и без обзира на важност предмета или значај личности о којима је реч. Уз то је Г. Вилдер још и професијоналан политичар, који као такав — наравно — мора све да разуме боље него други, те који је поименце продро у суштину свих идеолошких доктрина и зна напамет све »услове културе и напретка«. Као власник и издавач »Нове Ријечи« и штрвак Самостално-демократске Странке и СД-Коалиције, дакле, он је сматрао да треба нама, недораслима у политици и публицистици, да очита кратку буквицу о »битној садржини демокрације«, и узгред — на крају — да нам снисходљиво подари још и један савет о потреби »мало више практичне демократичности међу нама«. Ми који добровољно стојимо пострани од дневне политике, иако се нисмо повукли из јавнога живота, те који додуше — како би народ ре као — не кумујемо али кроз плот гледамо, и пажљиво пратимо како наши професијоналци — и на влади и у опозицији — управљају државом и воде бригу о општим интересима, ми смо већ навикли на те њихове очинске савете и на њихово држање с висока, и не узрујавамо се због тога; па бисмо лако пустили на друго ухо и што чујемо да нам на једно говори Г. Вилдер о »битној садржини демокрације« (»да омогућава дискусију о свакоме и свачему«), — да се је задржао на начелној висини и да се ограничио на пристојну дискусију. Али њему његова професијонално-политичка важност и његово брчно новинарско перо не допустишк, да нам поклони мало више пажње и обзира, већ нам — уз лекцију из политичке теорије — илично хтеде пришити неколико »врућих«, — да цео свет види, колико је он велик и мудар, а како смо ми мали и недотупавни. Његова »практична демократичност« исто нам толико каже колико и његова теорија о

54