Nova Evropa

uzimalo se sem toga i izvanredni porez na dohodak, koji je ponekad dostizao 20% celokupnog prihoda. Moskovski finansijeri izumeli su bili neku vrstu asignacija ili državnih bonova (bakarni novac koji se morao primati ipo ceni srebrnoga). Narod je šišan do gole kože, te su ogromno nezadovoljstvo i beda izazvali niz pobuna u Moskvi i u provinciji, koje su se završile (1670) velikom bunom Stenjke Razina. Ipak, još pre nego što je rat, započet zbog Male Rusije, bio završen, nekoliko maloruskih hetmana, medju kojima i sin Hmeljnickog, izdalo je Cara i Moskvu, prešavši ko na stranu Poljske ko na stranu Turske. Šta je bilo uzrok tomu?

S jedne strane, kozačke vodje, takozvana »staršina«, iako su se bili podigli na ledjima narodnih masd, težili su da dobiju i zagarantuju sebi položaj i prava uništenog plemstva, — to se jasno vidi iz njihovih ugovora sa Poljskom i Turskom. Ali je postojao i jedan uzrok druge, manje sebične prirode: Moskva nije imala potrebne snage da oslobodi celu Ukrajinu; a Malorusi su teško podnosili misao, da narodno telo bude rasečeno na dva dela, otuda pokušaji da sačuvaju narodnu celinu bilo sporazumom sa Poljskom bilo pod okriljem moćne Turske. Ipak. ogromna većina prostog naroda, u varošima 1 па selu, i medju kozacima, čvrsio Je držala uz Moskvu, budući da je Maloruse vezivalo za Rusiju jedinsivo vere, instinktivno osećanje nacijonalnog jedinstva, i strah pred povratkom poljskog ili sličnog poljskome staleškog režima. Bune su otežavale zadatak Moskve i, nakon oslobodjenja Male Rusije, dovele do njezina rasškomadanja ma tri dela, izmedju Moskve, Poljske, ı Turske: ali su ove poslednje države dobile gotovo pustu zemlju, pošto se stanovništvo u masi preselilo bilo u moskovski deo Ukrajine, pa čak i u samu Moskoviju.

Bune novonikle kozačke aristokracije nizale su se i dalje. primoravajući Rusku Vladu da sve više ograničava praya, uglavnom politička, Male Rusije; a posle ustanka Mazepe, za vreme тебКос rata izmedju Petra Velikog i Karla XIL ona već nastoji da sasvim ukine hetmame i avtonomiju, te da uvede na Ukrajini isti poredak kao i u ostaloj zemlji. Ovo je uostalom odgovaralo opštem razvoju Rusije, koja je u to doba težila da — po uzoru na druge evropske zemlje — postane i sama cetralizovanonı birokratskom državom. Pri svem tom, stanovništvo Male Rusije čvrsto se držalo svojih prava, i Petrograd je u dva maha (1727 i 1744) našao za zgodno, da ponovo uspostavlja zvanje i položaj hetmana. Tek je Katarina II konačno ukinula malorusku avtonomiju (1764), pa je izgledalo kao

112