Nova Evropa

иридентистичке идеје, као Лазар Ђукић, Виктор Рупчић, Хамдија и Садулах Никшић, и други. И на Вишој Реалци у Бања Луци, на потицај сарајевског препарандисте Лазара Ђукића, основано је слично потајно удружење, у којем су се истицали као агитатори Решид Куртагић, Јован Зељленика,иКуленовић. У ту је сврху одржавала школска омладина и више састанака у локалитетима тамошњег »Српског сокола«. Овом потајном удружењу прикључило се је 35—40 ђака; Одбор су сачињавали Решид Куртагић, као предсједник, Еуген Биргер тајник, Салих Хаџи Алагић благајник, Жељксовић и Клиска одборници, а Зеле ника и Јаракула као замјеници. Пада у очи, да су код овог нацијоналистичког удружења на водећа мјеста постављени Муслимани и Католици, очито у намјери да се лакше придобије и несрпске ђаке за сврхе потајног удружења. И на састанцима бањалучког ђачког удружења изричито се је истицало и објављивало, да су словенска племена у Аустроугарској Монархији подвргнута прогонима, те да се стога мора отргнућем Далмације, Хрватске, Славоније, Босне и Херцеговине, од Аустроугарске Монархије настојати да се створи независна југословенска држава, да би се Југословени ослободили Германа, односно Аустрије.

У Мостару се досада нису могли пронаћи трагови било какове потајне организације међу омладином, иако је установљено, да је препарандист Лазар Ђукић путово иу Мостар, да ондје оснује међу школском омладином потајну организацију, и да је међу тамошњом школском омладином избијало вријење које се очитовало у више познатих ексцеса противу појединих професора.

Чланови тузланске тајне организације налазе се у судском затвору; те се противу њих води предистрага код тамошњег Окружног Суда. Противу саучесника сарајевске тајне организације одређен је полицајни притвор, по наредби Земаљске Владе од 30. јула 1914 (бр. 7.716 Ргаез.) па и против

оних које је овдашњи Окружни Суд недавно у тој ствари преслушао и пустио био на слободу.

На крају горњег документа додат је списак имена сарајевских ђака који се налазе у казнено-судском притвору (њих 11), те у полицајним притворима код разних котарских уреда (њих 33). Иза тога следи још и један »Додатак извјешћу о потајним Ђачким организацијама у средњим школама Босне и Херцеговине«, према спису Бр. 6881/Ртаев. из тодине 1914, о »Српскохрватској нацијоналистичкој тајној организацији« у Требињу, у којој се понајвише истицао шеснаестогодишњи ђак Трговачке Школе Љубомир Никшић, чији отац Александар беше као генералштабни поручник отпуштен из службе.

Одмах иза првог листа преписа приложен је

»Исказ о члановима гимназијалског друштва нацијоналиста „Народно јединс |___ : 5 : ство: у Тузли, који је у једној теки ђака Војислава Васиљевића пописан«.

215