Nova Evropa

У интересу истине потребно је међутим истакнути, да се многим средњошколцима и приватним особама, који су наведене по имену у друштвеном органу феријалног клуба »Сезнам«, не може приписати било каково судјеловање у иридентистичком раду »Нацијоналистичке омладине«, само зато што су приступили као чланови »Феријалном савезу, јер међу њима налазимо имена лица (Јапкјемлст, Bitenc, и т. д.) за која је унапријед искључена свака сумња да би они узели били учешћа у било каковој држави непријатељској акцији. У поменутом »Сезнаму« налази се, нанме, именик особа из разних крајева Монархије, код којих путујућа младеж може наћи коначиште у појединим мјестима. Посве је природно, и само се по себи разумије, да је много пријатеља омладине на наукама настојало подупирати сврху Феријалног Савеза и давати члановима бесплатан стан, да би им тако омогућили путовање. Из ове добронамјерне и поштено замишљене потпоре средњошколској омладини жељној путовања објашњава се велики број унесених адреса особа у »Сезнаму«, од којих велик дио зацијело није знао за потајну сврху тих путовања.

Потребно је споменути и симптоматичну чињеницу, нако она није у директној вези са разорним радом »Нацијонаљлистичке омладине«, да је и у Трговачкој Школи у Травнику међу Муслиманима основана потајна ђачка организација, под именом »Српска муслиманска омладина«, са сврхом да их одврати од панисламизма, те да их предобије за српско-нацијоналну идеју. Као агитатор иступио је овдје Ахмед Садиковић, ђак конвикта »Осман Џикић«, који је у ту сврху дошао био из Сарајева у Травник и одржао ондје предавање о циљевима те организације. Статути за то друштво досада нису пронађени. Из самога материјала у списима не може се видјети да је било какове везе између »Српске муслиманске« и »Нацијоналистичке омладине«: напротив, сви чланови српско-муслиманског потајног удружења одлучно одричу сваки додир или заједницу са нацијоналистичком омладином, те са њиховим смјерницама. Комисија, којој је било повјерено ди испита заплијењени материјал, сматрала је ипак потребним да спомене и ту чињеницу, и то с обзиром нато што је пошаст потајног удруживања захватила и Травник, па су код појединих чланова »Српске муслиманске омладине« нађене књиге и брошуре које упућују нато, да су се појединци међу овим ђацима — као Сафетбег Миралем и Бећирбег Идризбеговић — заносили идејама »Нацијоналистичке омладине« и с њима се спријатељили.

Уз то треба узгред напоменути, да је на појединим средњим училиштима, а особито у Сарајеву, осим поменутих нацијоналистичких потајних удру: жења, постојала и једна младо-клерикална-хрватска организација.

Према овом приказу долази се до закључка, да је међу потајним омладинским удружењима било најрадикалније и за државу најпогибељније оно из Тузланске Више Гимназије. Поједини чланови тог удружења били су толико претјерани, да су се од њих могли очекивати и најгори и најсмионији потхвати.

Мање задахнут анархистичким духом, али зато далеко више разгранат међу ђацима на школама, био је потајни савез на средњим училиштима у Сарајеву, у којима су само појединци играли знатније улоге те проповиједали

214