Nova Evropa

пера, која је наследница Евроле Еразма и Томе Мура, и претеча Европе будућности. Ми нисмо ништа, ако нисмо то. Да та идеја, која је наше оправдање, није била дубоко усађена у крви нашега секретара, могло се лако догодити да се изгуби у овим бурним временима.

Ми нисмо имали права очекивати, да ћемо имати услуге књижевника широких погледа, великог такта, са необично интимним познавањем књижевности и књижевних личности других земаља, човека маште. Наша је велика срећа да га имамо. У знак наше захвалности и поштовања — и до пустите ми да додам, у знак привржености његових пријатеља, — ми му пружамо овај крст, видљив знак части коју му је исказала Француска Влада...

Нато је Мис Џемсон прикачила крст на капут Олду и пољубила га у оба образа. Овај поступак срдачно су поздравили и он, а очигледно и сви присутни. Г. Олд — веома тронут — рекао је да је додуше знао да га чека пољубац у оба образа; али да га је пријатно изненадило што га није добио од каког високог француског функцијонара, како је то ишчекивао, него од Мис Џемсон. Иако осећа, да му је на овај начин »власт« ускраћена, јер га нису питали, ипак је — рече — захвалан Одбору на овој добронамернозакулисној акцији и Председници на »апсурдно издашним похвалама« које му је одала. А онда је наставио овако:

Знам посве добро, да је Председник Француске Републике, учинивши ме витезом Легије Части, желео несамо да одликује мене, већ је хтео нарочито да истакне важност улоге коју игра ЏЕН-клуб унапређујући интелектуалне и пријатељске односе са Француском. Ако сам у том добром раду био од користи, ја сам срећан. Не могу себи замислити конгенијалније задаће. Француска и Енглеска имају много заједничких ствари; али главна је међу њима идеја, да ми; и једни и други, верујемо у људски дух и његову будућност; и једни и други верујемо да, макако човечанство грешило, макакве глупости чинило, може постићи свој циљ само ако му се допусти да слободно мисли и да слободно изражава оно што мисли с помоћу штампане и говорене речи. Ми сви верујемо, да је потискивање нездраво и да води перверзности и заблудама, и у књижевности ни у пословном свету; а ми смо то веровали и много пре него што је познати аустријски психолог Фројд свео наше веровање на формуле. Ми знамо да је разноликост — неједнообразност — зачин живота, а ла је присилна једнообразност униформа смрти. Историја прогреса, од амебе — усамљене ситне амебе — до људског генија — усамљеног људског генија — историја је све веће разноликости и сложености; а први је постулат »вјерују« сваког Енглеза, да има слободу да се развија у свом властитом правцу, путем процеса покушавања и грешења. »Ја сам Енглез, рођен у слободи«, каже једно лице у једној старој енглеској драми; »н бићу роб на свој властити начин«...

og —

224