Nova Evropa

Бранку Зорићу, Бранку Сучевићу, Артимонију Стојановићу, Влади Самарџићу, Милану Вулетићу, Стеви Шкорићу, и Алекси Врчевићу, —

због сметања јавног мира по 5 142 к. 3, почињена тиме, штосу основалицн учествовали у савезу »Српскохрватска нацијоналистичка омладинасф основано на програму Народног уједињења«, којему је задаћа завести Југословене Аустроугарске Монархије на презир и мржњу против припадништва југословенских земаља Аустроугарској Монархији, дакле против државно-правних уредаба и стања наведеног у 5 ок a.

2) да се одреди истражни затвор против Виктора Рубчића, Милана Прице, Садулаха Никшића, и Мехмеда Звоне, по 5 184 т. 2, 3 — 189 к. п.;

3) да се код свију горе наведених окривљеника обави кућна преметачина, ако није по полицији проведена;

4) да се Ибрахим Фазлиновић, Каменко Милошевић, Хамдија Никшић, и Урош Каран, уз увјете 5 199 к. п., послије испита пусте на слободу;

5) против Лазара Њукића је већ у течају истрага против сукривње у злочину потајна уморства (атентата) и ондје одређен такођер истражни затвор.

6) Согрога денс слиједе под ф). Сарајево, 21 јула 1914 г.

Државни одвјетник Свара, м. п.

Напомињем, да је осим Лазара Њукића био у истражном затвору ради сукривње у Сарајевском Атентату и горе поменути Марко Перин.

И тако, једног дана пронађе мене полиција баш у Земаљској Влади, нако сам се дуже времена вешто крио, идући најкраћим путем кући и недружећи се ни с ким. Избацише ме, наравно, те сам се нашао на улици и молио Бога да ме ухапсе, јер сам једино ту могао да себи обезбедим комад хлеба у оним тешким временима. То је, колико се сећам, било шод конац јула 1914, а полиција ме — после извршене преметачине и преслушавања нустила на »просту ногу«. Кратко време иза тога ухашшпен сам дефинитивно и онда пуштен, односно отеран у војску, половином 1915 године. Тако ја тумачим оно »ЕпџЏавзеп!« што пише на маргини поред мога имена; а све се то види и из следећег занимљивог акта Земаљске Владе:

300

O O BOR