Nova Evropa

Један Балканац (који је на Западу Балканац, а на Балкану Западњак): — Између француског и њемачког појимања међународног живота постоји ипак знатна разлика. Ја не мислим да се данас Француска и Енглеска боре из чистог идеализма противу Њемачке. Има ту и игре интереса. Али је јасно, да Француска и Енглеска — у фази у којој се оне данас налазе — дају више, па чак и потпуне, могућности опстанку и слободи малих народа у Европи. Оне остављају свакоме ширине и простора, док Нијемац кудгод оком погледа свугдје види искључиво само сво ј животни простор! То долази услијед тога што су Француска и Енглеска преживјеле кризу апсолутне превласти над Европом; и што, преко великог и стално растућег броја опстанка малих народа и држава, кроче равно к остварењу европске федерације. Зато мислим и вјерујем да су у овој борби, која се у Европи води од 1870 до данас, у питању — поред судбине Француске и Велике Британије — исто тако и судбина малих народа у Европи, од Балтика до Балкана.

Талијан: — Карактеристично је, да то код малих народа осјећају нарочито широке масе, док интелигенција и политичко вођство то још сасвим не виде; али су уплашени, преобазриви, неодлучни. Међутим, народне масе то осјећају јер оне осјећају да се о њиховој кожи ради и да, ако велике демокрације страдају у овој борби, да је онда и за њих куцнуо тежак час! Те мале народе није поколебало ни држање Русије, које је дошло тако изненадно. Нацистичко, фашистичко, и бољшевичко вођство налазе се на истој линији, па ма шта мислили социјални љевичари цијелога свијета. Европска буржоазија се страшно преварила кад је, за вријеме грађанског рата у Шпанији, вјеровала да су Мусолини и Хитлер послани од Бога да у Европи спасу западну цивилизацију од пропасти и од социјалне револуције.

Европљанин: — Г. Чемберлен има дакле право кад данас признаје своје трјешке; и ми мора да му их опростимо! Он који је негирао идеолошки рат у Кини, Абесинији, Шпанији, и у Чехословачкој, он данас проглашује крсташки рат противу нацизма, не и противу њемачког народа, свјестан да је то рат за слободу шрава народа...

Талијан: — Напокон смо ипак ушли у логику ствари. Дилема је постављена. Г. Чемберлен није можда свјестан, гдје је поставио Европу; доктрина немијешања у унутрашње ствари друге земље, коју је он прогласио био основом своје политике у

290