Nova Evropa

лако видљива тенденција, да се заједничким животом с временом од неколико народа створи уистину један народ. Увиђајући ту неминовну практичну потребу с једне стране, као и силну брзину и динамику уошће у животу модерног државног организма с друге стране, природно је, да они који принципијелно полазе у свему одозго, са становишта државе, налазе, да се не може чекати на некако спонтано народно уједињење у гранинама државе, него да треба тај процес одозго рацијонално форсирати, ако се не жели да различите центрифугалне силе, а нарочито крупни међународни догађаји, униште државни организам прије него што је он ојачао до свог максимума. Према томе се, у животној пракси, принцип државног и народног јединства приказује као принцип нужде и опортунитета, а не као резултанта неких етнолошких и расних студија, како би то де мократски индивидуалисти хтјели.

За провођење унитаристичке државне организације, дакле, није важно, јесмо ли ми један народ или више народа, па чак ни то, да ли смо у неком ближем или даљем расном сродству (Словени), већ је коначно важан само одговор на питање: желимо ли ми под свим околностима ову државу, или је не желимо по сваку цијену; односно, осјећамо ли неопходну потребу њезина опстанка или нег

Противно овом савременом десничарском назирању јесте либерално демократско назирање, које почиње са тражењем признања претјерана личног индивидуалитета, па преко најразличитијих тражења признања географских, регијоналних, и вјерских индивидуалности, прелази преко тражења народног индивидуалитета, да би природно завршило код тражења признања засебна државноправног индивидуалитета, који теоретски додуше може да буде компатибилан с јаким и отпорним државним организмом, али практички то никако и никада није; а да се уопће и не говори о некој максималној концентрацији снага у државном организму, који динамизам у којему живимо неопходно изискује. Када тому не би било тако, зашто би онда, посљедњих година, и скроз демократски уређене државе (Швајцарска, Америка, и т. д.) уредбеним путем практички — у многоме, услијед унутрашњих и вањских тешких криза, односно хитне потребе концентрације снага у држави, — докидале федералистичко државно уређење; да и не спомињемо т. зв. »не-

325