Nova Evropa

Одјеци тамо а књигу: НО Рт, К. Н. Милутиновић: „СВЕТОЗАР МИЛЕТИЋ“

; | | (наставак).

»Видици« (Београд, 25. Х. 1939, стр. 510—512):

... Књига г. Милутиновића сва је саткана од елемената који нам откривају видике у далеке дане нашег пониженог народног става према народима који су нам били господари, н с тим у нези у трагичну лепоту наше народне одбране и поноса... Баш зато ова књига, поред свог ужег научног значаја, добија и карактер једне актуелне нацијоналне књиге...

Г. Милутиновић дао је портре Светозара Милетића врло живо, послуживши се целокупном досадашњом литературом о незваничном војводи Војводине, али с тежњом да своја излагања не преоптерети превеликим и сувишним научним апаратом. На нешто више од стотину страница, у укусном издању »Нове Евроџе« у Загребу, ова књига даје одлично јасан преглед живота и рада Милетићева... |

Кал се Милетић вратио из тамнице у Вацу, бард његова нацијонално-политичког покрета, Змај, испевао је познату песму »Шетидестог новембра 18796. ... Писац с тим у вези доноси и слику Мештровићева »Милетића«: снажну фигуру са уздигнутом руком несаломљива народног борца. То је тај лик Змајев. То је тај лик који нам је г. Милутиновић насликао с толико укуса, једним лепим и лаким стилом, оданошћу сина према родитељу, а опет у основи тако истинито и поуздано...

Др. И. Мамузић.

>Самоуправа« (Београд, 28. Х. 1939, стр. 6):

Ова значајна публикација, писана врло документовано и запаженим стилом, омогућује читаоцу да упозна велико дело Светозара Милетића, као што му омотућава да упозна и прилике у бурним и тешким данима године 1848... Књига г. Дра. Милутиновића је најсажетији приказ ХЛХ века Војводине, а напосе велике личности Светозара Милетића... |

>Дан« (Нови Сад, 29. Х. 1939, crp. 10):

Иако имамо већ неколико одличних студија о животу и раду пок. Светозара Милетића, најновија г. Дра. Милутиновића садржи неколико сасвим нових поглавља из трагичног живота овог најборбенијег војвођанског политичара (а та особина Милетићева је баш сјајно изражена у Мештровићеву ремексделу, које је постављено на Главном Тргу Новог Сада)... ;

Нарочито данашњи догађаји потврђују да је, можда, Милетић предвиђао развој догађаја у далекој будућности са више реализма, а са мање романтике... Ми сви јужни Словени желимо да Русија, ускоро препорођена, преузме ону удогу коју у словенском свету и у заједници цивилизованих и културних народа целога света треба да одигра.

>Соко« (Београд, октобра 1939, стр. 419):

... Г. Милутиновић је темељито проучио све што је до сада о Милетићу написано, и у својој књизи је дао синтетичан приказ, проткан занимљивим судовима о појединм епохама његова рада... Аутор истиче, да се заслуге Милетићеве састоје у томе, што су Срби у Војводини успели да се нацијонално одрже, све до ослобоЂења; што је својом политичком борбом помогао демократизацији Србије; што је, подупирући права Хрватске, стекао несумњивих заслуга за споразум Срба и Хрвата, у духу широке југословенске концепције; што је својим пропагирањем балканске конфедерације помогао сарадњи између балканских народа; и што је својим напредним ставом подупро борбу против друштвене и верске реакције... |

Архив за правне и друштвене науке« (Београд, октобра 1939, стр. 316): | |

... Г. Милутиновић је брижљиво покупио значајан материјал о животу и раду овог нашег активног и способног јавног раденика и политичара, који је исто тако био и интелектуалац. Он је овај посао постигао у знатној мери одабирајући одломке из самих Милетићевих списа. То је све заједно повезано, да се цела она биографија чита лако и пријатно, као историјски роман и »романсирана биографија«. Овај посао је извршен са интересом и љубављу према личности и он обухвата све важније ствари из живота овог војвођанског првака. То је у сваком случају корисио, и сваки ко буде желео података и обавештења како о животу тако M O личности Милетића неће бити у стању да мимоиђе ову књигу.

Проф. Др. Јован Ђорђевић.