Nova Evropa

Папини о будућности Хришћанства.

Т. Богдан Радица, стални сарадник »Нове Европе«, издаће ускоро — у издањима »Сведочанства« београдског »Космоса« књигу својих разговора с истакнутим људима Запада, под насловом: »Сусрети с Европом«. Овде доносимо један још необјављен одломак из те књиге, и то из разговора са познатим талијанским писцем Ђованијем Папинијем, који нам се чини прикладним за ову прилику.

Уредништво.

Након десет година посетио сам опет једном Ђованија Пати нија у Фиренци. Писац »Повести Христа«, чији сам узнемирени патос осетио у годинама његова католичког преображења, данас је потпуно спокојан и сређен. Окружен елитом младих књижевника, међу којима искаче фрањевачки лик песника Барђелинија, он је данас заправо једино живо средиште интелектуалне Италије. После смрти Лујђа Ширандела и Габријела Данунција, Ђовани Папини је свакако најкрупнија и најзанимљивија књижевна фигура фашистичке Италије.

Видео сам га, задњи пут, у најтежим тренуцима послератног талијанског збивања, када је узнемирена маса по фирентинским улицама васкрсавала средњевековни ужас грађанских борба Гвелфа и Гибелина. Његова »Молитва Христу«, испевана над сломом једнога света и једнога столећа, када су све сигурности ни сва уверења нестајала и падала у провалије сумње, те кад је црв безвлађа подгризао талијанску традицију, одзвањала је дубоко и крваво по целој Европи. Папини је тада живео повучен и неспокојан, уплашен судбином своје земље и целога Запада. Фиренца је дрхтала у пламену и у крви побуњене улице. Крикови револуције заглушавали су и задње трагове нацијоналне и социјалне ни се враћао Хришћанству, убеђен да модеран клизам целог једног века, спасе своју индиви-

безбедности. Папи човек, који је у себи проживео ката може само кроз ново обухватање Христа да дуалност. Папини је шадању свих вредности противстављао тада безбедност и истину Вечног Откровења.

Његов повратак Христу и Еванђељу није био искључиво чан. За тега као Талијана и Фирентинца, прихватити католици“ очувати континујитет, успоставити ла. После »По-

ли

зам значило је, у првоме реду, поредак, и поверовати у становите законе и прави. вести Христа«, Ђовани Папини објављује цео низ књига, међу које треба нарочито истаћи монографије Аугустина и Дантеа,

386