Nova Evropa

U trećem delu svoje knjige, pod naslovom »Istočno Pitanje«, govori Masarik o reorganizaciji Istočne, dakle i Srednje Evrope. On je tu rekonstrukciju Istoka proglasio za najglavniji zadatak rata i mira. A u svom pristupnom predavanju na londonskoj Univerzi (oktobra 1916), Masarik je prvi put obratio pažnju Zapadu na onu zonu malih narodšd koja se prostire izmedju Nemaca i Rus4, te izmedju Baltičkog, Jadranskog, i Crnog Mora, u kojoj i radi koje su se odigrali skoro svi ratovi zadnjih stoleć4, ili su u njoj imali svoj povod. To je, kaže, zona večitih nemirš u Evropi, i dogod se mali narodi iz te zone ne oslobode neće biti mira u Evropi. A nemiri su nastali zato što su u tu zonu tokom vekova prodirali veliki osvajački narodi: TT urci, Rusi, Nemci (»Drang nach Osten«). Pruska, koja drži pod sobom delove Poljaka i drugih malih baltičkih narod4, tokom vekova Drogutala je Polapske Slovene: a Austro-Ugarska je cela u toj zoni, ima u sebi devet naroda, — ona je nacijonalno mešovita država. Rusija, Nemačka, i Austro-Ugarska, ta tri teokratska carstva (po Masarikovoj terminologiji) usnjetavaju male narode nastanjene u toj zoni: a u Austro-Ugarskoj manjina Nemaca i Madžara vlada nad većinom Sloveni i Котапа. — Na zapad od ovoga pojasa nalaze se većinom veliki narodi, a na istok veliki ruski narod, koji drži opet pod sobom znatan broj malih narod4. Masarik ističe, da je zato velika razlika izmedju Zapada i Istoka i u etnografskom i u političkom pogledu: dok su na Zapadu etnografske granice Jasne i već davno utvrdjene (sa malim izuzecima: ElzasLotaringija, i Šlezvig), dotle su na Istoku, naročito u pojasu malih narod4, etnografske granice vrlo neodredjene i zapletene, jer su narodi pomešani usled nemačkog pritiska na Istok. Etnografska struktura Austro-Ugarske slika je medjusobno suprotnih klinova u raznim pravcima zabijenih. Tokom čitave istorije oseća se pritisak Nemaca na Istok i Jugoistok. Još Trajčke (Treitschke) ističe, da je smisao nemačke istorije u kolonizaciji. A Svetski Rat je, u stvari, prodor Nemaca na Jugoistok, — njime Nemci hoće rešiti Istočno Pitanje.

Ideje Francuske Revolucije preporodile su austrijske narode, — kod njih se javlja narodnosna ideja, razvija se ргоces individualizacije; oni već od početka XIX veka počinju težiti za sve većom autonomijom, tako da se godine 1848

10