Nova Evropa

Austrija umalo nije raspala. Posle Kenigreca (Koniggratz), kada je Pruska izbacila Austriju iz Nemačkog Saveza, u unutarnjoj i u spoljnoj politici Austrije nastaje nov kurs: Bizmark je od Austrije načinio privesak Nemačke: on je mogao Hapsburgovcima otrgnuti jedan deo austrijskih zemalja (Šlesku, Severnu Češku, deo Austrije), ali nije to učinio štedeći ambiciju Franje Josipa I, nego je — u duhu pangermanskog programa — Slovene, Madžare, Rumune, i deo Talijan4, ostavio njihovoj dinastiji, odredivši ih još onda, zajedno sa njihovom dinastijom, za vazale pruskog imperijalizma. Zato i u unutarnjoj politici Austrije od tog vremena nastaje preokret: dok se Beč do 1867 lomio, da li da Austrija postane demokratska federacija pojedinih narod4 ili strogo centralizovana i apsolutistička država, sada pregovara sa Mađdžarima i nastaje Austrougarska Monarhija, a ostali mali narodi podredjeni su ili Austrijancima ili Madžarima. Krajem XIX veka ugnjetavane austrougarske narode počinje da prožima svest o svome jedinstvu i svojoj individualnosti: oni hoće da otpočnu nov Život na principima demokracije i na osnovu ideje o samoodredjenju narod4. Tako su u AustroUgarskoj nastali nacijonalni problemi, koji su gotovo sve druge države smatrale za njenu unutrašnju stvar, te se nisu u njih mešale. Te nacijonalne probleme Masarik je proglasio za najprešnija pitanja Svetskog Rata, stavljajući im nasuprot probleme Zapada (Alzaško-lorensko Pitanje, pitanje Šlezviga, Irsko Pitanje, i t. d.) i probleme malih naroda u Rusiji. Ni problemi u Rusiji ni oni na Zapadu, gde se radi o nekoliko desetina hiljada Francuz4 ili Danaca, nisu tako hitni kao oni u Austro-Ugarskoj.

Najglavnija tačka Masarikova programa dakle, češki »ceterum censeo« bio je »delenda Austria« —: Austrija ima biti razorena! Propast Austro-Ugarske, svodjenje nemačke ekspanzije i životnog prostora nemačkog naroda na njegove vlastite sile, oslobodjenje malih narod4 iz mešovite zone (Poljaka, Čehoslovaka, Južnih Slovena), — to Je bila rekonstrukcija kakovu je zamišljao Masarik da je rat mora provesti. Rekonstrukcija Istoka, posle Svetskog Rata, sastojala bi se onda u socijalnom preporodu, u duhu modernih demokratskih idej4. Ali pre svega — treba da nestane Austro-Ugarske: za tu je tezu trebalo pridobiti Saveznike. ~ —

11