Nova Evropa

њем конгресу Совјета, већ је пала ријеч о „потреби проширења нашег прозора на Балтичком Мору'!«... Није важно, да су догађаји из 1939 потврдили предвиђања из 1936; важно је уочити друго: да империјалистичка експанзија одговара суштини савремене Русије, да она проистиче органски из тог социјално-политичког система, који се образовао послије Револуције, са поробљеним радницима и сељацима на дну друштвене пирамиде, а са бирокрацијом, стварним власником фабрика, колхоза, машинско-тракторних станица и државног апарата, на врху. Та нова владајућа класа понесена је заносом, да свом свесиљу унутар земље, над радницима и сељацима, дода још и крупну улогу у свјетској политици; да сједи као равна, ако не и више, међу владама и буржоазијама највећих и најачих држава, свијета. На тој линији, савремена Русија стиже на путеве старе Царске Русије: Стаљин обнавља и наставља експанзију Петра Великог. Ступајући на империјалистички пут, Стаљин је наравно измијенио првобитне Љењинове принципе спољне политике: Љењинову начелну опозицију сваком империјализму замијенио је начелном приправношћу за савез са сваким империјализмом.

Али, зашто је Стаљин изабрао баш савез са Њемачком» — Главни разлог зато лежи несумњиво у страху пред ратом са хитлеровском Њемачком. Мишљење, које се понекад чује, као да је Стаљин изабрао Берлин зато што му Лондон и Париз нису довољно давали, није тачно: савез са Лондоном и Паризом био би ставио под утицај Русије, у случају европског рата, логиком самог положаја, несамо оно што је Русија добила при дијељењу с Њемачком него и више тога — сву Пољску и цијелу Румунију; само, за све то било би неизбјежно ухватити се у коштац с Њемачком, загазити у један велики рат...

Ту ћемо да споменемо једну коректуру, коју су догађаји унијели у наше предсказивање на основу познавања стања у данашњој Русији. Полазећи од гледишта о неприпремности Русије да у најближе вријеме развије спољну експанзију, коју смо предвиђали тек у ближој будућности, држали смо да ће се Стаљин у садањој кризи придржавати политике строге изолације и неутралности, те да ће одбити несамо ратни савез с Енглеском и Француском, него и офанзивни

27