Nova Evropa

савез са Њемачком, који неизбјежно води к заједничкој граници путем раздиобе Пољске. Показало се међутим да се, истина, Стаљин боји рата са Њемачком, али да се не боји заједничке границе с њом. Да ли се он у том преварио или је спекулирао правилно, показаће вријеме; он се одлучио за активно учешће у империјалистичкој игри, нечекајући док Енглеска и Француска потуку, или бар битно ослабе, Њемачку: он се одлучио да помогне Њемачкој поробити Пољску, да би тим сигурније и брже добио свој дио плијена.

Али су фински успјеси показали како су ограничене способности стаљинског режима да буде носиоцем новог руског империјализма. Према унутра, он се смртно компромитовао, деморализовао; ту сад не помажу ни индустријализација, ни колективизација, ни московски процеси. Али, за иноземни свијет, он је још увијек и сувише револуцијонаран; зато се у финском рату створио тако лако јединствен фронт против стаљинске Русије. У томе рату, Совјети су остали без икакве идејне основе, несмијући — ни лицемјерно! — да иступе с платформом социјалне револуције, нити отворено с платформом руског империјализма. Ова двосмисленост, "тако типична за Стаљина, постаје кобна: неуспјеси у Финској израз су пасивне резистенције, дубоког незадовољства земље стаљинским режимом, а уједно јачају позиције нових претендената на власт. Ванпартијска интелигенција и бирокрација, која се јавља — заједно с официрским кором, и вјеројатно под његовим будућим вођством, — природним носиоцем руског нацијонализма и империјализма, приближава се све више власти; и тек та нова власт разбуктаће пуном силом нову руску експанзију. На Стаљина треба гледати као на претечу; све да Стаљину још и успије задавити Финску, постало је ипак већ неоспорном историјском чињеницом, да пут отвореног империјализма ускорава пад стаљинског режима, а да га не ојачава.

ЈЂуто се, међутим, варају сви они који из слабости стаљинског режима изводе механички закључак о слабости руског народа, руске државе, или ма и новог руског империјализма. Не, нова Русија пуна је — у свим својим дијеловима — огромне и све растуће снаге; ново руско друштво ношено је гигантским динамизмом, који је тек на почетку своје спољне експанзије. Политички преврат, коме иде непосредно

28