Nova Evropa

a preradjevina ove poslednje sa Latinskom Amerikom. Pod udarom sve većih ratnih potreba, Amerika je srazmerno mnogo izvozila na Daleki Istok, dok se na jaču konjunkturu usled rata u Evropi još čeka. Od evropskih zemalja, u spoljašnjoj trgovini s američkim državama igraju danas još glavnu ulogu Velika Britanija, Francuska, Italija, i — u sve manjem obimu — Nemačka. Svoju privrženost stvari Saveznik4 ispoljavaju Američani na taj način, što sve većma izbegavaju kupovinu robe iz Nemačke i iz onih zemalja koje stoje pod upravom ili nadzorom Nemačke.

Usled svega ovoga pruža se i našoj proizvodnji prilika, da zauzme upražnjena mesta i da u većoj meri uzme učešća u izvozu u Sjedinjene i u ostale američke države, tim pre što je u odnosu sa prvom trgovinski ugovor najvećeg povlašćenja predratne Srbije još jednako na snazi i Što izvesne artikle koje su nekad izvozile Austrija, Poljska, i Češka, možemo izvoziti i mi. Mi smo uostalom — sem bakra — i sami već izvozili sirovu kožu, sulfitnu celulozu, hromnu rudu, hmelj, pasulj, opijum, kaškavalj, rezance od šećerne repe, i drugo. Kako bi medjutim za Sjedinjene Države samo trajniji izvoz i obezbedjeno plasiranje većih količina robe dolazili u obzir, to je potrebno da se — u vezi, bilo sa Zavodom za spoljnu trgovinu bilo sa nekim drugim društvom — izradi zdrava izvozno-tehnička organizacija, i to Sporazumno sa Narodnom Bankom, koja bi prethodno morala da prečisti pitanje davanja dozvole za uvoz potrebnih sirovin4, jer trenutno — usled nestašice stranih sirovina — nema ni toliko robe koliko bi odgovaralo kupovnoj moći našeg unutarnjeg tržišta.

Što se tiče naših trgovinskih veza sa Latinskom Amerikom, pada pre svega u oči momenat stalne pasivnosti, ı to pasivnosti u relativno znatnim iznosima, našeg trgovinskog bilansa; nesamo u ukupnom prometu sa tim zemljama, već i sa svakom od ovih zemalja ponaosob. Ovolika pasivnost našeg trgovinskog bilansa, sa deviznim zemljama, nameće — pored već iznesenih momenata — neophodnu potrebu, da se što pre pristupi temeljnom proučavanju medjusobnih trgovinskih odnos4, te da se potraži najzgodniji način kako bi se ova stalna pasivnost ako ne sasvim odstranila a ono bar svela na najmanju meru. Pritome treba obratiti naro-

38