Nova Evropa

čitu pažnju, da se omogući izvoz onih artikala koje smo гаnije izvozili a sada ih uopšte ne izvozimo ili ih izvozimo u malim količinama. Nadalje, potrebno je omogućiti plasiranje onih naših proizvod4 koje dosada nismo izvozili, a za koje postoje izgledi za potrošnju kod pojedinih tržišta Južne i Srednje Amerike. Izvoz ovih artikala imao bi ujedno da reši i glavni problem naših trgovinskih odnosša (nakon sklapanja trgovinskih ugovor4), t. J. odstranjenje, ili osetno smanjenje, pasivnosti našeg trgovinskog bilansa s ovim zemljama. Ti artikli bili bi: posudje (emaljirano), razna hartija, nameštaj, kudelja, užarija, svilene tkanine, tepisi, čarape, irikotaža, kaustična soda, sirćetna kiselina, drveni kreč, alkaloidi, kalcijev cijanamid, dugčmad 1 izrade od smole i kazeina, stolice od savijenog drveta, delovi stolica, daščice za parkete, držalja i razne druge izrade od drveta, proizvodi farmaceutske industrije i higijenski artikli, metilacetat i druga sredstva za rastapanje, konzerve, suho voće, bademi, maslinovo ulje, i drugi artikli.

Potreba naše privrede za sklapanjem trgovinskih ugovor4 sa zemljama Južne i Srednje Amerike izražena je naročito željom za sklapanjem trgovinskog ugovora s Argentinom, Jer se ona smatra kao najvažnija zemlja za naše trgovinske odnose. Prema najnovijim obaveštenjima, u Argentini se hitno radi na tome da se njezina spoljna trgovina organizuje u pravcu onemogućenja trgovinskih odnosša sa zemljama sa kojima ona još nema ugovorno regulisane odnose. Nezgodama na koje nailazi naš izvoz u Argentinu radi otsustva trgovinskog ugovora treba dodati i nepovoljno tretiranje naše robe usled neslaganja trgovinskih statistika; naime, dok mi, prema našoj statistici spoljne trgovine, iz Argentine daleko više uvozimo nego što u nju izvozimo, dotle prema argentinskoj statistici mi više izvozimo nego što uvozimo iz Argentine! Isti je slučaj i sa drugim državama Južne Amerike čije se statistike uvoza i izvoza ne slažu sa našom statistikom, tako da prema njihovim statistikama izgleda kao da smo mi aktivni u trgovinskom prometu, iako smo stvarno pasivni, i to osetno. Ovo neslaganje trgovinskih statistika država Južne i Srednje Amerike, sa statistikama njihovih partner4, nije ograničeno samo na našu državu (tako je, naprimer, u godini 1937, prema nemačkoj

39