Nova Evropa
При свем том, Љермонтов је увек био љубимац руске критике и руског читаоца; још и данас, Љермонтов ужива највећу наклоност већине читалаца, нарочито жена и омладине, који воле њега много више него Пушкина. Узроци су разни. Прво, на многе Русе црквено-словенски језик, због његове употребе у служби божјој, делује као нешто нарочито узвишено, свечано, и песничко. Затим латинско-немачка синтакса, на коју се руски читалац навикавао у школи, многима се чини неопходном одликом језика више духовне културе; зато је језик Пушкина, без словенизама, састављен из кратких једноставних реченица, просечноме Русу изгледао и сувише једноставан, без снаге и сјаја, које је он научио да везује за употребу словенских речи и перијода: песме и проза Љермонтова, у томе погледу, више су годиле његову укусу. Али, главну улогу играо је свакако сам садржај Љермонтовљева песништва. Пушкин је, у зрелијим годинама, позивао на измирење са стварношћу и на миран рад у оквиру постојећих могућности; Гогољ је, при крају свога живота, осудио револуцијонарне тежње, проповедајући морално усавршавање појединца; док је Љермонтов био песник бурног и непомирљивог протеста, чиме је потпуно одговарао расположењу духова огромне већине руске интелигенције кроз читав ХТХ и прве деценије ХХ века. Овоме треба додати још и искрено и снажно разочарање песника у животу и људима, осећај који увек налази отворена врата у срца већине људи, и необичну снагу лиризма, којом се одликује песнички геније Љермонтова. Љермонтов је, на првоме месту, песник разочарања. Он презире и мрзи такозвано »боље друштво«, у коме се кретао (»Смрт песника«), и не верује у вредност и стваралачке моћи свога нараштаја; у том погледу чувена је његова песма »Размишљање« (»Дума«), у којој каже:
С тугом у души гледам наш нараштај!
Његова је будућност празна и тмурна...
И према добру и према злу срамотно је равнодушан... Ми смо осушили ум свој бесплодном науком,
Једва се дотичући чаше наслада,
Али ипак нисмо сачували младе снаге...
Идеали поезије, уметничка дела,
Не узбуђују нас и не покрећу наш ум слатким усхићењем...
на ===