Nova Evropa

Уопће, људи за њега нису стваралачки већ рушилачки елеменат; они, без стварних разлога и потреба, међусобом ратују, уносећи патње, крв и смрт, у овај диван свет, под ово небо где је толико места за све (»Валерик«); они лакомислено уништавају за један тренутак лепоту и блага што их природа ствара у току векова (»Три палме«). Ипак, понајгоре је што човек не може да буде задовољан ни сам са собом: у физичком погледу, он нема снаге дивље звери, ни њезиних развијених чула, ни њезина непогрешна нагона (еп »Мцири«); а исто је тако слаб и у духовном погледу. У његовој души нема ничег моћног, чврстог, стално-вечног: радост и туга и страсти, па и сама љубав, — све је пролазно, привремено, све одилази готово неостављајући трага у души (елегија: »ИМ досадно ми је и тужно«). Највеће разочарање изазива у Љермонтова: жена и љубав; у руској књижевности нема песника који би толико места дао њима. У том погледу он је руски Хајне, само што је његова љубав увек несрећна: час је то љубавна чежња без могућности задовољења, као љубав снегом осутог северног бора наспрам далеке палме у усијаној пустињи (»Бор«), час речне виле према мртвоме витезу на дну реке (»Вила«), час само трагичан неспоразум двају људских бића (»Они су се волели тако дуго и нежно«), час свирепи, бездушни, злочиначки сполни нагон, као код царице Тамаре, која дивним певањем намамљује путнике у свој замак с тим да их после једне љубавне ноћи убије и леш им баци у реку (»Тамара«); или је туга преварене љубави, или страшне муке љубоморе, која често гура човека и у злочин.

ЈЂермонтов је био незадовољан и савременом Русијом, њезиним друштвеним уређењем и царским режимом. С једне стране, он је и себе сматрао чланом једне од тих породица које су стварале Московску Русију, али су у доба Петрограда прегажене и одбачене у ништавило, од нових а баш ни најмање заслужних људи; с друге стране, романтизам, а нарочито бајронизам, гајио је култ слободе индивидуалне и политичке. Своје испаде против руског режима почиње још као 14-тодишњи дечак, песмицом: »Жалба Турчина«, у којој под именом Турске приказује Русију, земљу »где човек стење у ропству и оковима«, где најбољи људи рано гину због одсуства слободе; а завршава оваким нападајима

43