Nova Evropa

колонијални живот, у коме се човјек стално налази у борби с природом. Талијани су почели онамо да премијештају сувишак свога становништва, па смо видјели многа напредна насеља колониста, у којима нови насељеници — далеко од домовине, у сасвим новој средини, на коју се није тако лако навикнути — раде несамо на своме социјалном обезбјеђењу, које нису могли постићи у старом крају, већ истовремено врше и једну високу нацијоналну мисију, у циљу коначног учвршћења државе и нације, који треба овдје да буде наставак пренасељеног Апенинског Полуотока. Нешто нам је особито пало у очи, а то је присуство огромног броја војске: ова Либија је тек један велик војнички логор! Тамо, преко мора, осјећа се такођер рат; али се још више, чини се, осјећају будући догађаји, који би могли лако да пренесу рат и на црни континент. Па ако су тежак већ живот и рад колонијалног сељака и службеника, још је много тежи живот колонијалног војника у оној ужасној врућини, у оним пустим и огромним даљинама. На свим стратешким мјестима вире из степе и пустиње тешко утврђени форови, опкољени препрекама; у хладу палма постављени су авијонски хангари и артиљериске батерије; под заштитом оаза подигнути су војнички шатори у шареним бојама, невидљиви из ваздуха; а сва та силна војска моторизована је и спремна за брзе покрете по просторима несхватљивим за европске појмове. Упућени кажу, да је талијанска војска — само у Либији — већ сада бројно тако јака као савезничка источна војска. А све припреме су у вези са могућим будућим догађајима, са талијанском

интервенцијом, која у највећој мјери занима и Балканско Полуострво.

Велика је разлика између овога фашистичког империја и оног ранијег скромног талијанског колонијалног посједа, који је стварно обухватао само такозвану четврту, либијску обалу, а у Источној Африци ишао не много дубоко уз обалу Црвеног Мора и Индијског Океана. Чланом 13. Лондонског Уговора преузели су били савезници (из Свјетског Рата) обавезу према Италији, да ће у случају подјеле њемачких афричких колонија и Италија учествовати у тој подјели. То су ти »стари рачуни«, версајски, о којима се толико говори данас у Мталији, те о којима је неки дан писао отворено и главни фашистички орган »Ророо а4' Њађа«; њих Талијани сматрају

151