Nova Evropa

G. Balugdžić očigledno ne poznaje iz prve ruke noviju — predratnu i posleratnu — prošlost Hrvatske i uopšte prečanskih krajeva i stranaka, pa je pronašao »Dpisce, koji su se bavili istorijom odnosa srpsko-hrvatskih«, te koji su »s pravom istakli, da je u osnovi svih naših nesporazuma činjenica, da Hrvati vekovima nisu imali svo Ju nezavisnu državu, usled čega se »u gornjim slojevima razvio osećaj narodnosti, ali na štetu pojma o državi i o njenim zadaćama«; a »taj razvitak je u suprotnosti s onim težnjama koje je srpski narod ispoljavao kroz čitav jedan vek radeći na stvaranju i na političkom usavršavanju svoje države«. Polazeći od ovih istorijskih »činjenic4«, G. Balugdžić je — odmah na početku svoga članka — pustio s vida dve »sitnice«: prvo, da današnji Sporazum, na hrvatskoj strani, nisu sklopili niti ga vode »gornji slojevi« već Hrvatska Seljačka Stranka, koja je i nastala u suprotnosti i borbi »širokih narodnih slo Jeva« Sa »SOT· njim slojevima«; i drugo, da »srpski narod« — napokon — ipak nije samo onaj koji je »jedan vek« radio na stvaranju svoje države, t. J. Srbija, već da na to ime imaju isto toliko Drava, ako se ne varamo, i oni Srbi koji su — zajedno sa Hrvatima — Živeli u »borbi sa tudjim državama«. Prema tome, i sve što sleduje iz ovakih »činjenic4« i njihovih posledica treba dobro ispitati u pogledu istorijske tačnosti i plemenske objektivnosti. Tako mislimo da je iz osnova pristrano i nepravedno smatrati, da su Srbi (a misli se Srbijanci), »prožeti stalno svešću o neophodnosti jedinstva izmedju naroda i države, sa puno zanosa prihvatili tu zajednicu i t. d.«, dok su naprofiv »hrvatski predstavnici« — a to sad nisu više »gornji slojevi već odjedared oni koji su ranije »ostajali u pozadini, bez ikakvog neposrednog stvarnog učešća u naporima i borbi«, na čelu sa Stjepanom Radićem! — »u novoj državi gledali neku tudjinsku organizaciju,... šireći medju masama nepoverenje prema Srbiji ı Beogradu«. U stvari, svako u Hrvatskoj zna, da je Radić svoj seljački pokret i zasnovao protivu »gornjih slojeva« (»protu gospodi«), a hrvatstvo je u to ušlo kao sekundarna pokretna snaga, zato Što su »gospoda« (t. j. grad) dobrim delom bili oportunisti i bez nacijonalnog osećanja; pa je i nepoverenje prema Beogradu i Srbiji (ali ne i prema srbijanskom seljaku) raslo tek iz godine u godinu — iz istih uzrok4. Nije Radić medju Hr-

134