Nova Evropa

новцу, бивати нижа; и обратно, што је извјесног артикла мање на тржишту, његова ће цијена расти, у сразмјеру и интензитету, према потребама потрошача и могућности његове набавке. Али, при јачим привредним поремећајима, а нарочито за вријеме рата, неродице, и разних елементарних невоља дужег трајања и опсежнијих размјера, државна интервенција у погледу цијена представља једну од најхитнијих мјера на подручју државног интервенцијонизма, на који држава има и право ин дужност, као судија у сукобу интереса друштвених редова, у циљу заштите економ-

ски слабијих. | |

(Садашњи рат, иако није захватио и нашу државу, изазвао је — како рекосмо — и код нас нагли пораст цијена животних намирница. Против ове невоље — поред забране подизања цијена стамбених просторија, која се мјера показала у потпуности ефикасном, — издате су и уредбе о контроли цијена на велико и на мало, са наредбама о максимирању цијена. Према овим уредбама, првостепене управне власти утврђују максималне продајне цијене најпотребнијих животних намирница. И ова је мјера била позната још у старо доба, тако у старој Атини и Риму; а сличним мјерама служиле су се и јавне власти за,вријеме. Француске Револуције; па су и у Свјетском Рату државне власти интервенисале на овај начин у борби. против скупоће. Ова је мјера наједноставнија, најлакша за спровођење и најефтинија -y примјени; али није и нејефикаснија, јер — и крај свих драконских мјера (за вријеме Француске Револуције била је предвиђена и смртна казна за прекорачења утврђених цијена) — постојала. су, па и данас постоје, два робна тржишта: званично, и тајно; исто као што поред званичних курсева на ефектној берзи постоје и курсеви »црне берзе«. Стога, ако се уђе дубље у суштину ствари, биће нам јасно: да.све зло није у подизању. цијена и у спекулацији од стране трговаца, већ да узроке злу треба тражити на другој страни. ·

Садашња несташица. извјесних артикала исхране долази услијед тога што се ти артикли не производе у земљи, па је редовних количина нестало са "тржишта, а-нове се: на»

344