Nova iskra

Број 1. НОБА ИСКРА Стгана 13.

доба Дубровачке Републике, када су силни од силнијих тражили њено пријатељство и носредовање. Амождауњезиним сањаријама има и себичности : можда покушава да загледа у своју будућност која јој, нема сумње, излази пред очи у најружичастијим бојама.... Али ко ће знати њезине снове ? То нам сликар не каже, али нас његов уметнички производ нагони да мислимо о томе, и да тако допуњујемо слику, а тиме је и постигао свој циљ. — Слеаи гуслар (сликао г. Р. Вукановић), Усмеиа народна књижевност развија се и цвета док се не појави иисмена. Чим ова почне да се јавља и да напредује, чим захвати и народне кругове, усмена књижевност опада, вене и кржљави. Па тако је и са гуслама, тим верним пратиоцем народних јуначких песама. ЕБихово место заузела је књига, а гуслара је заменио писмени човек. Некадашња изрека : „Где се гусле у куИи ие чују, ту је мртва и ку&а и људи", данас нема оправдања. Данас би се могла изменити у изреку : „ Где се књига у куКи ие чита, ту је мртва и куИа и људи". Гусле су се до данас сачувале још само у по неким српским крајевима, али народно поштовање према њима и њихову значају сачувано је свуда у Српству. Данас се гусле још најобичније виђају по вашарима, и то већином у слепаца који од њих и живе. Слика г. Вукановића верни је снимак таквога гуслара. После неколиких сликарских скица, ово је до сада једина слика која представља изумирање српских гусала. Рађена је са пуно љубави и разумевања, па је за то и откупљена за наш музеј. — Аморети (сликао г. Урош ПредиА,). — Долиј још воде на овај камен љутац, нека је стрела што оштрија! Журно се предали послу који већ има свој одређени циљ; а велзевулски осмех игра им на уснама, јер се у напред радују ономе чуду што ће снаћи срце младачко. Посао тек што није готов ! Пази се, младости, јер ако те ови несташци можда још нису нашли, нећеш им ни умаћи ! Потпуно уметничко цртање, ведар и јасан колорит везују гледачку пажњу за ову г. Предићеву слику која је сада властитост нашега музеја. — Самсонова младост. Леои Бона, Француски сликар, од чијих слика доносимо једну у овом броју, родио се 20. јуна 1833. год. у Бајони. Био је ученик Мадрацоса у Мадриду, а 1854. Коњиста у Паризу. Чувен је нарочито као портретиста и историјски сликар. Међ његовим сликама нарочито се издвајају: Адам и Ева крај мртвог Авела (1860): у музеуму у Лиљу ; Мучење св. Антонија; Аитигона са слеким Едиаом (1865), Вазнесење богородичино (1869). Од 1875 год. одао се нарочито портретима, и стекао је великога гласа са своје оштре карактеристике и јасности боје. Тако н. пр. мајсторска су му дела: портрети Гревија, Виктора Ига и Тијера. Међу новијим му сликама истакле су се са јаког реализма: РасњеКе Христово, које се налази у једној сали министарства правде у Паризу (1874), и његов Хијоб, Идила, (1889), Разбијени бокал (1890). Одличан је колориста; с нарочитом симпатијом представља народни талијански живот (Зсћегго, Тепегегга, Шп ргапдеге). Слика, коју му данас доносимо, нредставља младог Самсона, како окушава своју снагу, борећи се с лавом, коме, пошто га је савладао, снажним мишицама својим разглобљава чељусти. Гледајући ту слику чини вам се, да ни народна машта, која је том библијском Херкулу дала толико снаге да је чак и храмове обарао, није ту снагу представила са више израза и силе, но што је ова слика. Лице је у Самсона мирно, али по енергичном покрету и затегнутим мускулима, на први се поглед види, да то за њега није неразмерна борба, но да јој је

дорастао. Слика је дакле од несумњивог еФекта, и ма да преДставља маштину творевину, изгледа вам да је узета из стварног живота. л.

НАУЕА IIов Теслии ароналазак: чигиЛење коже електрицитетом. Наш слављени Тесла изишао је пред свет са новим проналаском. То је апарат за учестано прекидање електричне струје. У њему је направа која Фантастичном брзином прекида и обнавља електричну струју ; таквих прекида може бити 300 па и 400 тисућа у једној секунди ! Утицај тако често прекидане струје веома се разликује од утицаја сталне, непромењене струје. Тесла је употребљавао за своје опите струју од два милијона волти. Таква струја могла би у тренутку убити масу л,уди, кад би била стална; а испрекидана не показује никаквога осетног утицаја. Испрекиданом струјом човек се препуни електрицитетом ; из њега на све стране лете електричне искре ; а додирујући га, полећу из њега електрични траци од по неколико метара дужине, који су без икакве опасности, и ако су скопчани са неугодним осећањем. Теслин апарат веома је просто удешен. То је метални табурет који је изолован, како то електротехничари кажу, т. ј. који не пропушта струју у земљу. ЕлектризоваЕШ субјекат налази се на томе табурету, држећи проводнике електричне машине у којој се производи испрекидана електрична струја. Овим својим апаратом Тесла изводи само физичке опите, јер, како сам вели: није лекар да покушава и физиолошке. ■— А баш Физиолошке појаве, изазване испрекиданом струјом, и јесу од нарочита интереса, јер ова врста струје има необичну особину : она чисти боље од сваког саиуна ! Једном Тесла, бавећи се око својих апарата, пусти веома снажну испрекидану струју кроз медну лопту која је била превучена јаким слојем црне боје. Тек што струја прође кроз лопту, а са ње се подиже читав облак црнога праха. Задржавши струју погледа лопту, чија је површина сад постала са свим чиста и сјајна! Место медне лопте сад Тесла постави човека, на ком је електрицитет одмах учинио своје : организам је био тако очишћен, да ни најискуснији бањар не би могао боље. Испрекидана струја очистила је кожу и од најмање нечистоте, и уклонила са ње и оне оку невидљиве делиће. Тесла је цртао писаљком по субјектовој кожи, али после испрекидане струје није од цртежа остајало ни трага, па чак ни онога који би се микроскопом могао опазити. Није потребно ни говорити о практичној употреби овога апарата, којим ће се н. пр. микроби са коже у тренутку уклањати. Осим сваковрсног чишћење, овај апарат има још једну особину : он оснажава изнурене ; а температура туберкулозних болесника долази до нормалности под његовим утицајем. Теслина слава — српска дика!

КЊИЖЕВНОСТ Хенрик Сјеикјевич. Доносећи у овом броју Сјенкјевичеву сличицу „Анђео", мислимо да није излишно донети, у неколико потеза, и преглед његова живота и рада. Он је потомак литавске породице настањене у краљевини нољској (отуда му и псевдоним Лјитвос ) ; а родио се у Вољи Окреској, близуЛукова, 1846. године. У Варшави је походио реалну гимназију, затим универзитет где се бавио философским наукама. Књижевну каријеру цочео је као сарадник перио-