Nova iskra

Страна 32.

Н 0 В А ИСКР А

Број 2.

гласове и иубликовао резултат плебисцита. Било је 19 иразних лнстова. Од осталих гласача било је 15 за Леона Диркса, 7 за Хозе Мариа де Ередиа, 6 за Апри де Рење, 4 за Жана де Мореаса, 3 за Сили Придома и 2 за нровансалца Фредерпжа Мистрала. Прсма таквом избору сада, је Ј1еон Диркс „криљ фраицуских аесника". Ова.ј шесетогодшнњи песник до сада је штамиао свега два свешчића стихова („Роетез е!; ро&иез" и „ТЈвз раго1ев (1и уашси") које су се слабо продавале. Тек од како је проглашен „краљем" његове се песме јаче траже. Ј1еона Диркса називају иоследњи иариасовац, јер је и он из онога круга који се око 1860. г. скупио око Леконта де-Лиља — својега учитеља. Сви су се опи клањали само једној богињи — леиоти. Као да су живели са свим издвојено од света у узвишеном и свечаном мраморном храму и као да су увек певали уз лире са златним жицама. Садашњост им јеизгледала тамна и магловита, али прошлост — зрачна, раскошна, обливена сунчаним зрацима. Маштом својом иреносише се на Исток, на обале грчке и у Фантастичне сФере гатки и кажа, у којима шетају принцесе по палмину хладу и где величанствени лабуди режу сребрнасту водину површину. Бзихова је појезија била израз незадовољства према певању доцнијих романтичара, управо оиих романтичара којима је данас иредставник много слављени Едмон Ростан. — Све је у производима ових парпасоваца : хармонична сразмера, ирекаљена леаога и мраморска чистота. У њима се стално понављају изрази бола због ирестанка старог божанскога света. Леон Диркс Парнасовац је и по облику и ио начину исказивања својих мисли. Како ће ковати бронзу својега језика, научио је у Виктора Ига.; како ће га разрађивати и глачати, научио је у ТеоФила Готје ; његов свет идеја исти је као и у Леконта де Лиља, којему је и приказао своје производе ; а у песимизму његове иојезије осећа се Бодлеров утицај. Погледи су му као и у осталих парнасоваца: Пајвиши је циљ -— уметност, јер је она виша и од природе. Гроб Јосифа Руњанииа комиозитора хрватске народне химне. Године 1846. компоновао је у Глшти Јосиф Руњанин, Србин иравославне вере, хрватску народну химну „Лепа наша домовина", која је веома популарна у обема нолама једног и истог народа. Руњанин је рођен у Винковцима 26. новембра 1821. год. Служио је у војсци и пред смрт своју био је аустријски потпуковник. Умро је уН. Саду 8. јануара 1878. год. Све ,до скора иије му се знао гроб. Тек крајем нрошлога месеца нашао га је, у новосадском Успенском Гробљу, г. Вел.а Миросављевић, парох. Др. Илија Огњановић износи тога ради предлог браћи Хрватима: „да овом честитом Србину, који је њихову иародну химну тако дивно компоновао, подигну трајну камен-плочу, да би тиме означили гроб његов и доцнијем нараштају." Нема сумње да би извршење овога предлога дало нрилике и обостраном зближавању и узајамном поштовању Срба и Хрвата. Нова слика. Наш уважени сарадник, академски сликар г. Паја ЈовановиИ ради сада у Бечу, по норуџбини немачке државе, велику слику: Бој у Теутобуршкој гиуми. Радујући се што је избор допао нашега Србина, срдачно честитамо г. Јовановићу ову почаст, која је преко њега учињена и српском народу. - Срби чланови руског археолошког друштва. На предлог г. Ф. И. Успенског, директора овог института у Ца-

риграду, изабрани су за редовне чланове археолошког друштва г. г. др. Јован РадоњиИ и др. Стаиоје СтанојевиК проФесори српске гимназије у Цариграду. Руски министар просвете Богољепов већ је потврдио овај избор, 0 Црној Гори. Словачки књижевни лист „81оуем8ке РоћГаЈу" доноси у свом 1. бројуиочетак путоиисних црта из Црне Горе, Мартина Кукучина. И ако у овим цртама нема иичег ни новог ни значајног, ипак се пријатно читају због оне словенске љубави која их провејава. • @чВС> <СЈ^§) БИБЛИОГРАФИЈА листови 1. Српски архш: за целокукно лекарство. Орган српеког декарског друштва. Уређује Др . Јован ДаниИ. — Год IV, св. 12. Веоград. Државна штамп. Краљ. Србије 1898. 2. Народно здрапље. Лекарске поуке народу (додатак Сргг Арх. за целокуп. лекаретво). Уређује Др. Јован ДаниИ. Год. III, бр. 12. Београд. Државна штамп. Краљ, Србије, 1898. 3. Зорица. Дечје новине. Год. II, број 3. и 4. Уредник Мих. ЈовиК, ) читељ. Штампа државна штампарија Краљеврне Србијс. Београд 1898. 4. Срнски дом. Лист за забаву, ноуку и књижевност. Власник и одговорни уредник Душан Рош&. Год. 1. број 1. — Излази сваког 1. и 16. дана у меседу. Срнска Штампарија у Загребу 5. УЧенас 2а\>а.\1 1 роисЈ. Бр. 3. Год. XXX. Уређује Бартол Инхоф Власништво и гисак Дионичкс Тискаре. Загреб 1899. Излази сваке суботе на 2 табака. Годишња дена 7 Форинат . 6. Полицијски Гласник. Стручни лист за све нолицијеке радше, Год. 111, бр. 1. Одговорни ј редник Н. ДимитрпјевиК. Штамна Краљ, Срн. држ. Штампарија. 7. Службенн војни лист. Орган и издање војног министарства. Уредпик: ђенералштабни пуковник Вукомап АрачиК. — Бр. 1. год XIX Штамн. Краљ. Срп. Војн. Министарства. 8. 81огапзМ 8уе1. Бе1шк XII, 8(:еу. 1. Ма1е1> 1ак1шк 1п 0(1е'>уогпГ иге(1п1к Ггап Ро(Ј§огп1к. Ка Випаји, 18!»8. 9 Учитељски пријатсљ Бр. 1., год. I. Излази сваке недеље. — Главни уредник Сава М. ШибнлиК. одговорни уредник А. Пантелијћ. Власник СавиИ и кома. Штампарија Савића и комн. Веоград. Цена за Србију на ноштама: годишње 2. дин„ пол\годишње 1. д. Број 5. п. д. К Њ И Г Е 1. ТЈ оуг У1(Ис1 и кагпепот ргауи. Кар1'8ао 1)г. 8 1јерап Ро 811 оу 1 с . Ргеа(атрапо 12 „Мјенесп1ка". 1Ј 2а§ге1>и. 'Пакот 1Лошске ТЈзкаге 1898. — 8°, стр. 38. ^ 2. 81о1(0(1а Уо1је 1 ка/иепо ргауо. — воуог §1о §а је Дггао 8 11 оV 1 с Ј о 81 р (1пе 19. 1Јз1,ора(1а 1898. рп вуојој 1П81а1ас1Ј1 гек(огот ћгу. зуеи?Шз(:а. 2ацгећ. Т18ак кга1ј. гетаЏаке Ивкаге, 18 1 8. 8", стр. 25. 3. Срлске народне Јмотворине из ]1азних српских крајева. Прибележио и издао Никола Станков КукиИ. Српска штампарија у Загребу, 1898. Цијена 35 новчнћа. — 8°, стр. 1124. Статистика бугарских школа у Ту ској за 1893. 94. школску годину, од М. В. Веселиновића. — 81а(1з(1(1ие <1ез е с о 1 е 8 1>и1ј *аге8 еп Тиг^ије роиг 1 'аппее зсо!а1ге 1893.-94. раг М. V, УеззеИпоуИсћ. Београд - Ве1егас1е. Штампано у државној штампарији краљ. Србије. 1898. — 8°, стр. 43. Цена 0'60 динара. 5. Три мускетара. Роман Алексаидра Диме. Превео с Француског Душан Л. ЋокиК. — II део. Београд. Штампарија код „Просвете" С Хоровица. 1898. — 8°, 422 стр. Цена 3 дин. 6. Понљење професора богоеловије. Канонска и сувремена расправа од Петра С Протића, проФ. Београд, Народна'електри '1на штамнарија Љуб Ј. Бојовића, 1898. 8°, стр. 22. Цена ? 7. Прпморска обличја. Нове приче С. Матавуља. — Ј>биларна књига. Садржај : Јанко и Ћванка. — Ускрс Нилиаа Врлете. Бошков аост. — Пијеро и ДзанЈза, — Људи и арилике у Гулину. — Др. Наоло. — Догађаји у сеоцу. — Шдање српеке књижаре и штампарије Браће М. Поповића. У Новоме Саду 1899.

„Нова Исира'' издази 1. и 16. у месецу — Цепа : на год. 16, ио год. 8, четврт год. 4 дин.; ван Србије год. 10 Фор. или 20 дин. у злату. — 1 Гретплата и све што се тиче администрације шаље се Парној Гадик. Штампарији, Кнезкев Сноменик бр. 7. Власник и угедник Р. Ј. Одавић. Пагнд Гадикална Штамдагија кн. спом. бг, 35.