Nova iskra

БРОЈ 8.

н о в А ИСКРА

Мидосрдна сестра журно доиаде, и иружи чашу, подржавајући клонулу болссничину главу.... Две крупне сузе одронише се из тужних очију.

Јесте

ли готови

?

окрете се после кратка од-

мора к сестри коЈа неодлучно стоЈаше поред ље. -— Дајте ми своју руку! Хоћу да измерим ову стварчицу. Узеде гривну, погледа је као при растанку, пољуби је и стави на девојчину руку. — Као удешено ! А за мене је велика! Погледајте.... као трска! додаде презриво, пружајући свој'е мршаве, костурске руке. — Ово.... за срећу ! Сад идите. Пружите ми руку, па идите. — Шта ? Ви ме љубите ? А ја сам мислила, да ме се само Варја не плаши !... Станите још за тренутак. Ако доиста волите, ова ће Вам гривна срећу донети! додаде свечано. — Волите, је л' те ?... скоро радосно узвикну Лела, приметивши румен забуне на лицу младе девојке: — Хоће ли и он тамо бити ? 0, идите идите.... брзо! III Када отиде и милосрдна сестра, Лели се учини да и сав живот од ње отиде. Све је искидано, све је упиштено! Тежак болесничин уздах реметио је нему тишину. Гомиле усиомена прелетаху јој кроз памет. Некада — изгледаше јој да то беше веома давно — ,и она Ј - е дочекивала Нову Годину са жељама, са надама, и она ј - е играла, смеЈ - ала се, врачала.... А сада — ником непотребна, излишна и одређена за скору смрт. ДевоЈ*ка погледа своје упале груди, своје мршаве руке и горко се осмехну.... Дисање јој тешко. Умрети! 0, не, не, сада не!

Гледати светлост, сунчани сјај, видети Сергија ма једанпут само ! Подузе Ј 'е страх, плашила се тишине; за тренут ока у њој се пробуди жаљење што ј - е отпустила Варинлсу и милосрдну сестру: оне би унеле живота у тамну маглу; њихова млада и здрава лица и мило Варињкино ћаскање одгонили би хладан и страшан привид смрти. Зар је она крива што тако очајнички жели живота. Ах, та њој је сада тек двадесет и три године! Иа умрети ?! Не, живети, живети, по што по то живети, живети пуним животом, да је ништа не мучи, ништа не боли. А међутим у грудима кркља и шхсрипи као сухе осовине, у слепим очима бцје, а хладна Ј - еза нрожима Ј *е од главе до ногу. Сама, са свим сама !

Мотив из Дубровамког Приморја. Скица г. М. Мурата.

IV II а ипак није била усамљена. Из далеких краЈ - ева стиже иред њезин одар лака и светла илузија, те запева свој'у чаробну песму, — посму слободи, обнављању, љубави .... И у један мах осети Лела лакост, необичну лакост! Смешећи се заклопи очи. И виде се ноново здрава и моћна у гомили младих девоЈ - ака; иду по алеји густе шумске честе и певају свечане песме .... Све су девојке одевене у беле одеће, а у рукама им палмове грапчице. Изађоше из шуме и Лела угледа широку светло зелену ливаду, цвећем прошарану. СЈ*едне стране граничила се ливада високом и густом шумском ивицом, иза које се разлеваху песме пернатих певача ; а са друге стране ливада се губила у ј'сзеру, у чијем јасном лазуру одблескиваху сунчани зраци. Иза ј *езера уздизаше се тако висока планина да јој се врхови губише у бело ружичним и памучастим облацима, а цела јој страна беше обрасла раскошном травом у којој је ту и тамо издвајаху цветни бокори. Девојке се упутише к језеру и нањеговој обали Лела угледа групу младића, међу њима и Сергија на чијем лицу играше пуно с-рећан осмејак, а из руку му се извијаше венац белих кринова. Онјој приће и цвећем овенча њезин струк, а она скиде свој венац и стави му га на главу. У језеру поред саме обале љуљушкаху се многе барчице цвећем украшене. Гле ! Варињтса ускочи у једну ружичасту барку, а за њом и њезин избраник; а гле! тамо из самих љубичица гледа лепо и срећно лице милосрдне сестре, а на руци јој сија златна гривна са криновима. — А где ти је гривна ? пита Сергије држећи је за белу и пуну руку; а она, смешећи се, одговара му: -— Она нам је срећу донела, па нека и други буду срећни ! Сергије ј'ој одобри махнувши главом ; на сс онда упутише белој барци и седоше у њој једно поред другога. СергиЈ'е огрли једном руком њезин вити стас, а другом дохватп весло. И она узе весло бело и лагахно на лик гушчјега пера. и смело замахнувши њима запараше тиху језерску површину.... Како ј'ој беше добро ! Срђ је привија к својему срцу и шапће јој речи од љубави, а она га слуша, слуша и смеши се.... Мимо њих промичу ружичасте, плавичасте, црвене, љубичасте барчице ; златне рибице преливају се искачући из воде, а јато холих лабудова проплива достојанствено....