Nova iskra

Страна 70.

Н 0 В А

ИСКРА

Број 4.

— Архаигел Гаврило (сликао К. Г. Данил.) Доносећи у данашњем броју портрет сликара К. Г. Данила износимо пред своје читиоце и његов сликарски рад: Архатела Гаврила. Ова је слика својина Београдског Жузеја и верно представља све особипе Данилове кичице : љубав према изабраном предмету, цртање до детаљности, правилно слагање боја и нежност у колориту. Чергарска кафаиа (сликао г. Стева Тодоровић). У Цариграду има• каФана које не остају стално наједноме месту, него се према „муштерији" и приликама често селе. У Дариграду је пуно грађевинских рушевина, па је дово .:ћно да један такав каФеџија разапне своје платно на мотке уза зид, изложи пет до шест троногих столичица, распали на мангалу угљен, причврљи уз жеравицу џезву — па ето радња отворена. Смешно је видети како овакав амбулантни кафеџија, чим се разиђу гости, упрти сав свој прибор па леђа, па хајд' даље да опет разапне уз какву развалину своју поњаву и отвори „каФану". Слика г. Ст. Тодоровића представља једну такву чергарску каФану. Гледаоцу и нехотице пада у очи на. овој слици верно и живо представљање уметнички иза■браног предмета. Из старога Веограда : 1. Пазарпи дан и 2. ДорКол. — Први српски литограФ г. Е. Брајман (који сада проводи своје старе дане у Немачкој) снимио је са природе ■обе ове слике године 184(3. Пазарни даи представља неколико сељачких типова на београдском тргу. Љихова ношња остала је и до данас скоро непромењена. Али ко зна само данашњи Београд тешко ће веровати да је слика Дорћола доиста из њега. За то ће баш поређење између насликаног старог и данашњег новог Дорћола и промене извршене од 1846. г. до данас — уверити о великом напретку нашег лепог Београда и највећег сумњичала. — Саоменик Адаму Мицкијеви&у у Варшави. 12. декембра прошле године откривен је у Варшави споменик једноме од највећих словеиских, а највећем иољском песнику Адаму Мицкијевићу. Тога је дана било равно 100 година од дана његова рођења. Тај дан Нољаци убележише у своју историју откривањем ове огромне статуе. Фигура Мицкијевића висока је 4. м. 20 см., а цео •сиоменик 14' ј, м. Орнаментика и архитектоника колико су величанствене исто су толико и раскошне. Споменик је вајао Иииријан Годеиски који је већ .далеко познат са својих статуа Готијеру и Гамберлику у Паризу. Споменик овај украшен је најскромнијим натписом: „АЛатогог ШсНешгсгоип — гопасу. 1898" (Адаму МицкијевиИу — земљаци. 1898.) Пиринчана или развалине деорова иринца Јевђепија у Београду. Године 1718. после жестока боја, између аустријске војске, коју је предводио принц Јевђеније Савојски, и турске посаде којој Дунавом дође и одморна помоћ под управом Великог Везира, паде Београд у аустријске руке. Том се приликом предаде 20,000 турске посаде са 600 топова. Београд је од тада остао под Аустријом до 1/39. године. За то време Београд се поче нагло подизати, чему нарочито поможе принц Јевђеније. За његово се име везује и грађевина чију слику доносимо у данашњем броју.

Н А У КА Човек у Дилувијалном Добу. Одавно је још био испољио мишљење немачки природњак Всћеисћгег: да је у Ди.лувијуму било људи. Он је нашао био костур неког ве-

ликог Саламандра (који се и данас у Аустрали ји находи) и огласио га за човеков костур : т ,јаттегуо1е8 Вет§еги81; е с1ез агтеп 8игн1егв — Ното ДИиуИ 1 ;е811з." Адаззгг је то до" цније оборио, а од тада је остало као утврђено мишљење 1 да човека за дилувијалне Формације није ни било. Међутим крај нашега столећа ево где опет хоће да докаже да је човек постојао и у Дилувијуму. Др. Александар Маковски, проФесор технике уБрину, (Брно — у Моравској), држао је 2 (14). Фебр. ов. год. у главној седници Бечког Антрополошког Друштва предавање о томе како је човек био савременик мамутов у Дилувијуму, а то нам је и на повећем броју коштаних ископаних мамута, што је он са својим ђацима прибрао при грађењу неке железничке пруге 1884. год. у Моравској, и доказивао. И при свем том гато се на многим костима из овог преисторијског доба види нека врста прерађивања за различите сврхе — јасан знак да је то дело руку човекових, ипак су различити геолози и природњаци тврдили да се је човек тек доцније (а. ово „доцније", да боме, на хиљаде година иде!), после' џиновскнх еисара, из Дилувијума јавио. Велику је пак заслугу стекао својим радом Макогозку, који је своју теорију у свима великим научним местима Јевропе заступао. Он је успео те је најзнатније испитиваче на овоме пољу за своје мишљење задобио — чак су и Уггсћого и ВапТсе истог уверења ! Циновски сисари Дилувијалног Доба били су ловачки плен праљуди, а Уггсћош је у једном извештају Берлинског Антрополошког Друштва поменуо као доказану ствар да је у Дилувијуму било лова на носороге (Вћшосегов). Бринске су ископине за Антропологију веома важне, јер су то све кости дилувијских животиња, на којнма се јасно виде трагови прерађивања — сведок да је ту човекова рука имала посла. Мако^зку је нашао велику количину костију („читаву менажерију костура"). Дугачке кости, т. з. Ебћгепкпосћеп показују несумњиве знаке прерађивања. На некима је делувијални човек само с једнога краја срж вадио (по У1гсћо^-љеву мишљењу да такав део од дугачке кости као чашу употреби) и то за храну употребљавао. Па су нађена и оруђа којим је човек себи тај посао вршио, а нарочито је поред једне кости (део од дугачких костију мамутових, као: ТИна, Гетиг, Нитегиз е1:е.) нађена и згодна алатка, која се подудара за. изврћену шупљину кости, из које је човек, вадећи срж за храну, и спонгијозно коштано ткање уништио. А мишљење, да су те мамутове кости од доцнијег човека прерађиване, оборио је Маколувку околношћу да су кости, које су лежале по неколико и неколико хиљада година, прошле да би се могле сили прераде одупрети. Па онда и звук некојих костију из дилувијалне епохе сведочи да је поред мамута и других џиновских сисара било и људи — јер ири куцању оне дају онакав звук, какав Дају и све печене кости, даклс било је човека који је и пекао мамута! Из свега овога, а особито из индукције пуне логике, којом нас је научар у ствар уводио, даје се закључити да је у ДилуВијуму и људи било. Особито је Макотсвку пун обзирности, те је сваку ствар много и много пута испитао док јој је и закључак донео, а кад је о овоме једном уверен „онда не би дао своје мишљење низаједнога Капке-а", као гато сам рече. Гер. П. Ивезић. КЊИЖЕВНОСТ Ада Негри Ова прослављена италијанска песникиња. рођена је 3. Фебруара 1870. год. у горњој Италији у месту Лоди. Рођена у пукој сиротињи, беше јој с} г ђено да још од малена осећа. јад и невол,у људскога живота. — Отац јој беше рано умро, те јој мати морађаше зарађивати хлеб као радница у некој Фабрици. Блатно дво-