Nova iskra

страна 56.

Н 0 В А И С К Г А

Б рој 4.

рад књижевни), па што је добро нићи ће и донеће плода, а што није добро пронашће само собом, — нашло је у Новаковићу вредна следбеника. А слободно смемо рећи: да између семена, које је Новаковић бацио на њиву разних научних струка има више онога, што је никло и плода донело, него онога што је пропало. Исто тако слободно смемо поставити ово питање : како би изгледала научна, а и васколика нам, књижевност, да није Новаковићева рада ? Стилу Новаковићеву, јавно и тајом, махнисало се, да је „тежак" и „нејасан", а неки су ишли још и даље, па су налазили, да није ..довољно у духу српског језика", него да је више „германски". Као што смо напред рекли за унутрашњу вредност његових научних дела, тако исто велимо и за ову, сиољашњу страну њихну: свега тога може донекле и местимице бити у Новаковићеву стилу; али не треба смести с ума ни узроке, са којих је то тако. Те смо узроке навели, говорећи о унутрашњој вредности његових списа, а њима иа овом месту придајемо још и овај : утицај западне европске, нарочито германске филолошке и историјске науке не само на почетке него и на дал>и развитак тих наука у свих Словена, иа и Срба. И, онда питамо : зар мало значи птто су прве слависте међу западним Словенима, чији су ученици били Даничић, Новаковић итд., већину најзнатнијих својих дела писали немачким језиком ? — При том не треба сметати с ума ни оно правило, које је још Фр. Миклошић поставио : да у књижевности свих европских народа осваја евроиска синтакса, а то ће рећи, у многом, што и заједнички европски, ,,међународни" стил. Томе моћном утицају, ни Новаковић, као нимноги други наши писци, ни покрај најбоље воље, није могао увек, и на сваком месту, одалети. Али све се не може ни само томе принисати. Има још нешто. Будући Новаковић и у радовима, које је намењивао школи и ширем кругу читалаца, врло близу науци, из које је црпао, није се увек и лако могао опростити и од изворног израза. Али, ко зна цену на извору и из прве руке поцрпене садржине иеће много махнисати ни облику, који је најближи таквој садржини. Изворност, ноузданост и језгровитост садржине често богато накнађују местимичну сухопарност и тешкоћу израза. До језгре се обично долази, пошто се разбије тврда љуска. Ну, огрешили бисмо се о Новаковића, кад му не бисмо признали нарочити труд, да и распоредом градива и изразом олакша разумевању својих дела, нарочито оних, која су намењена школи и ширем кругу читалаца. То се лепо може видети на многим издањима појединих делова његове Граматике, особито II. дела. Али прави стил Новаковићев тек се види у његовим списима, у којима се он и може показати. То су његова историјска дела, списи и састави цолитичде садржине,

беседе, *) свечани говори итд. Ту се види, како Новаковић, идући за током својих мисли, исказује их, у свима танкостима и везама њихним, верно и просто, па како, од један пут, бојећи се, зар, тамнине, или хотећи оставити гпто јачег и дубљег утиска, — осветли их каквом беседничком сликом, понајчешће поређењем и метафором, узетом из природе, вртарства, ') нољског и занатског рада. Како такав његов исказ мзсли често успева, може се лепо видети на овом примеру. Хотећи придобити Српску Краљевску Академију за мисао о Српском Речнику, обраћа јој се овим речима: „Надам се да ће учинити да овај предлог не уђе у ред цветова који опадну не оставивши рода, него да ће учинити да се о њему даље размишља и ради" („Глас X." 87.). И у једном и у другом случају, Новаковић се нарочито труди да искаже мисао што јасније, да је учини што приступачнијом, да буде што изразитији. па за то не штеди ни низова и сплетова реченичних, ни слика беседничких. У изразима и једне и друге врсте стила није Новаковић оскудан. А кад се томе још дода како он нарочито пази на распоред градива и како се служи свима књижевним и техничким средствима, да учини што приступачнијим мисли у књижевним нословима својим, онда се потврђује и његова изразитост , коју смо истакли у почетку овог одел.ка. * Као што се види, Новаковићев службени и књшкевни рад упоредно је текао. С тога се може поставити питање : па, који од те две врсте његова рада има трајније вредности ? Ако је судити ио трајашности, свакојако ће научник и књижевник Новаковић надживети Новаковића политичара и државника. Али, то још не значи, да за своје време Новаковић није имао знатна и плодносна утицаја на државни и политички живот Србије и Српства. III. И једне и друге врсте заслуге донеле су Новаковићу награде не само у високим положајима државне службе, него и одликовања у земљи и на страни. Већ 1865. изабран је био за члана Српског Ученог Друштва, а 1867. иостао је секретар истога друштва и то иочасно место заузимао је све до 2. априла 1873., када је први пут постао министром. Изабран је : 1870. за дописног члана Југословенске Академије Знаности и Умјетности; 1873. за почасног чланаХрватског Педагошко-књижевног збора; 1874. започаспог председника с!и СоПео-е сотвдегс'1а1-аутпаз1а1 вегће у Цариграду ; 1875. за „дМствителБног" члана Московског Ар*) Треба се сетити сачо његове лсне беседе о Когштпру на бечком гробљу ириликом преноса коетију Вукових. ') Његово мило занимаље, на име калсмљење воћака, у тренуцима одмора.