Nova iskra

Страна 98.

НОВА

ИСКРА

данас већ. паметан, научан, вјешт, „искусан" и штогод хоћеш. — То заиста мора бити чудо неко ! Зато млоги и мисле, да се то догађа „наитијем духа свјатаго." Трибина је од орахова дрвета. На њој је мало украса, а млого збиље. На њој су стајали ректор и декан и промотор. Сва тројица врло озбиљни, врло свечани. На ректору и декану по златан ланац око врата, те пада до близу појаса. — Промотор већ спреман, да ишчита оно латинскијех ријечи што су исписане на табаку. Само чека, док ректор не доврши свога говора. Ректор је говорио о дужности љекарској прама свакој личности на по се и нрама цијелом човјечанству. Истакао је хуманитарну вриједност љекарске струке. Говорио је о теорији, која се изучи у школи, и сравњивао је са праксом у животу и међу људима. Слушали су га банкари , рентијери, Фабриканти, агенти, бирташи, шнајдери, шустери и остале сорте људи. А није га слушао декан. Он у опће није слушао ништа. Стајао је укочено и немарно, једва чекајући, да се то сврши. Декан је свакад на промоцији беспослен, као девети у плугу, нит' се тичб ни миче, нит ромори ни говори. И нијесу слушали ђаци, већ су шапорили ме])у собом : отта ти^апктг, зе(1 ога^опез гескплз пнпдиат. И нијесу га слушали доктори. Сваки је њих имао о другоме чему да мисли, а не о ректору, о његову говору, о свбме позиву, о хуманитету. Милорад је на примјер мислио: „Ниње отпушчајеши раба твојего, ректоре, с миром." Данас промовирају 38 доктора. И сваки је позвао по неколике породице, и свакоме је дошло по десетак 1)ака. Само Милорад није звао ни једне нородице, он се није ни с једном познавао. Он се у опће није ни с ким дружио осим неколицине ђака. Они, с којима се дружио, догали су му на свечаност. Да, дружио је се Милорад некад, прије 5 година, са једном дјевојком из блатног предграђа. Он је онда млого о њојзи причао .... Али то није било озбшвно познанство. И ако је он причао почесто с њоме, и о њој, то још није велико пријатељство. Па онда, ои је њу већ до сада можда и заборавио. А она њсга сигурно ! Та он је био до јуче ђак, до јуче ништа. А шта је био прије пет година ? Још незнатније ништа, и да памти то ништа пет година дана ?! А он, рекох, можда је заборавио. Шта: можда ? Сигурно је заборавио ! Ваљда је луд, да памти свако лице што га срета у животу ? Па још из блатног предграђа ! Она је, молим вас, била сирота : није имала оца. С те стране још би се могла памтити. Ама она је била и сиромашна. А то већ смета памћењу. Па зар при томе да је се сјећа он ? И данас још, данас, кад постаје доктор ! Данас је свршио науке, и сад тек увиђа, да није ништа; сада је право ништа ! Сада нема ни сам над собом власти, сада не зна, ни гата би му се хтјело, ни шта би му требало. Па с тога не зна, ни гата би радио. Чисто би волио да је још ђак, да се заноси оним илузијама које је замишљао о будућем животу. Сада пак падају те илузије, разгони се магла, кроз коју је онако лијепе слике виђао. А он је те слике тако живо х^ледао! Он их је сматрао хармоничним декорацијама своје будућиости. И те су декорације давале дражи његову бићу, уносиле у његов живот појезије. На свакој слици било је нешто, чиме се ње опомињао. Или цвијет, који му је негда дала ; или дрво, под којим су некад еједили; или ливада, по којој су негда ходили; или тице, које су негда слушали ; или сузе, што су их некад плакали. И сада, у овоме часу, кад би се могли остварити они снови, кад би се могло све догодити, како су се њих

двоје договарали ; кад ништа вигае нема на путу срећи њиној — сада се догађа негато у дугаи му, негато гато га узбуђује. што му кочи срце, леди крв. Као кад се нађе у држави једној само мален какав заселак, и у њему неколико глава, које се подухвате да преокрену судбину цијеле земље, да поруше одлуке и искидају обавезе, које су биле по ћуди и по срцу и ио памети свијех осталих, великих и малих становника тако се и у мозгу Милорадову истицагае у тај мах неколицина ћелија, центар гдје је смјегатена и стијегањена била његова надувеност. Тај је центар пројецирао у свијет читаво зановетање : Зар да он састави срећу своју с њеном ? Зар да се ожени њоме, гдје може добити дјевојку којугод заиште ? ПГто ће му она сиромашна, без великог знања, од незнатна рода, без протекције? — Она ће само сметати његовој каријери ! И као кад цио апарат државпи и цијело грађанство јурне у дивљем раздражењу на онај заселак : тако се цијела душа Милорадова узбуни против те ниске инсинуације. — И као што оно неколико глава посве ишчезне при првоме атаку непрегледне масе противничке, оставља љојзи да побједом. ликује ; тако и оно мало надувености Милорадове угину пред разлозима разума и осјећања. А остала памет Милорадова задуби се и даље у разлагања, као да још имађаше озбилша противника. Он неће и не смије ни да помисли о другој. — Има, истина, и љепших, богатијих и разумнијих, али нема оне милости ни онога чара у очима и у разговору ! — Н>у, или никоју вигае, њу, па макар голу, босу, у хсогауљи танкој! -т Она је задаххх.ивала магату његову. Она је одре1)ивала ток у животу. Она је изазивала и ред мисли његових . . . . Очи оне, те су ххродирале у дубину душе му, познавале су најтајније његове осјећаје. Ћроз њих је он гледао у душу њену, а с дунгом том у тисуће и тисуће својих идеала! Она не може сметати његовој каријери .... А он би с мјеста одбацио ону каријеру, коју би постигао женином врлином. Ме1)утим њој само има и захвалити на овој свечаности, и на свему гато је пошљедица ове свечаности. Да ње није било — — Поврх свега тога „8роропсЦ ас роШсИлхз аит." — Завјерио сам се и обећао сам ! Ту је завршну мисао мислио Милорад гласно изговорио ју је. Зхмедали су се они, 1пто су му били најближи, и почели се чудити : шта му је ? Но прекиде им чуђење промотор. Узео је читати латински формулар, у коме је стајало од прилике оно исто, хнто је и ректор говорио. Вазда се говори опет то, мало друхсчије. И вазда се мало слуша а јохп мање разумије. Промотор је завршио читање: „Е^о, X. У, теЉсшае ххпхуегаае с!ос(:ог, соттххта огсИпагхххзсЈие ргоГеааог ишуегзИа&8, рготоуео уоа рго Лос^огЊив тесИсхпае ххпхуегзае, 1(1 ев^ дохшпххт А, В, С . . . . Дохшпит МПогаДит Р аропЛе1л1хз ас роШсе1м1Шпх." Завјерићете се и обећаћете ! И послије те лекције сваки је доктор метнуо руку на позлаћени скиптар, те му га је први педел под нос поднио. И сваки је при томе изговорио : „8ропс1ео ас ро1Нсеог". Један од доктора, коме се презиме почињало првијем словом у азбуци. искочио је корак напријед из полухсруга, и на врат на нос отпори ону латинску реченицу, те се свршава „^га^хаз а^хтххз".