Nova iskra

Б рој 7. Н 0 В А

како дат, Позориште ке тиме исцрпсти листу штампаних комедија Стеријиних. Али тиме још неће исцрпсти листу свију комада његових. Од Стернје има још неиграних ствари. Има, најпре, трагедија: Светислави Милева, Наход Симег/Нј Владислав и Скендербег дат сад (први пут) и те су ствари бар штампане и ми их, и ако кварећи очи на оним ситним словима познате панчевачке колекције, ипак можемо на некакав начин познати. Али има, уз то, и ствари, не само неиграних него и нештампаних, и које се, судећи ио осведоченим теисњама наших књижевних друштава, неће скоро ни штампати, и то су: Торжество Србије (алегорија у 1 чину), Постанак сраског царства (опера?) и, што је још много интересантније, комедије: Превара за превару (1 чин), Волшебни магарац (1 чин), Незгодан муж (други наслов : Џаидрљив муж; 3 чина), Судбина једног разума ('2 чина) и Родољуици , једина у 5 чинова, у осталом. *) И ништа од свега тога није играно у нашем Позоришту. Пута је међутим, било да се и до нештампаних ствари дође. Зашто се овако радило са Стеријом, непојамно је. Зар се морало престајати са давањем оних комада његових с којима се почело ? Зар се морало прекинути са уношењем неиграних комада његових на репертоар ? Зар се морало стати на пола пута кад је пут био добар ? Или, да оставимо што је било па да гледамо шта сада ваља радити, мислите ли да се не може учинити што је раније пропуштено и попунити и обновити цео циклус Стеријин? Кажем: попунити, јер је више комада његових ван репертоара него у овоме. Или можда мислите па су најбољи комади његови дати, и да оно што је остало, не вреди ни да се износи више ? Напротив, у неиграних има исте и чак и боље вредности него у играних, и већег интереса можда. Или, најзад, мислите (јер ја све хоћу да претпоставим) да Стерија и не вреди ни да се игра, ни штампа? Како ? Зар данас, кад књижевна друштва износе на видик заборављене ствари које никога не, интересују, па да ни Позориште не изнесе на јавност оно што је у целој нашој драмској књижевности од највећег интереса а што је, међутим, свет имао тако мало, или, шта више, никако није ни имао прилике да позна? Зар данас, кад сваки млађи писац (а у српској књижевности као и иначе, на млађима свет остаје и, ма какви ови били, људи ипак мисле да свет и даље иде унапред и да је сасвим право поред оваких млађих заборавити онаке старије); кад, велим, сваки млађи писац, има права да, под видом приповетке или драме, публикује оно што му, између безначајних ствари које описује, најпре падне на памет а што му под руком најмање писмено изиће — па зар данас да остане заборављен и забачен један писац Стеријине вредности ? Ја нарочито кажем вредности, јер је вредност његова велика и ми на њу ударамо гласом кад њега тражимо. Јер, и да Стерија нема, у књижевности, познату важност „оца народног позоришта и народне драме" ; и да његови списи не леже закопани по архивама које су тешко приступачне, па ипак треба Позориште да их износи као дела добра, одиста добра. Стерију не морамо тражити као што смо досад по каткад тражили друге писце; за њега не морамо наводити разлоге који избегавају литерарну оцену; њега ради не морамо световати *) Ове се ствари, као и цела нештамиана посмртнина Стеријина, чувају у Матици Срнској. Списак њихов као и све иодатке о њима, ми смо изнеди но једном скорашњем иисму од стране секретаријата матичина. У том писму, као досад очувани драмскн списи Стеријини, сем Скендербега који је ттампан а од кога у Матици има ј една скица, забележени су само ови које горе поменусмо. Симпатија и а н т и п а т и ј а и прерада Лаже и п аралаже за које комаде знамо (М. Милићевић, Поменик, 566) да су тавође биди на чувању у архиви Матичиној, нису поменути у овом писму и по свој прилици изгубљени су. Д о б р а ж е н а, која се често помиње међу комедијама Стеријиним, није забележена ни у овом писму, ни у П о м е н и к у, те је можемо сматрати такође као изгубљену. — Додајемо да је Позориште учипило нужне корагео да добије очуване рукоиисе од Матице и да се ови (управо пет поменутих комедија), по одобрењу Матичину, нрецисују и преписи ћо скоро стићи у Веоград,

С К Р А С трана 121.

Позоришту даследује примерима које му књижевна друштва дају (истина је, у осталом, да овде то и не можемо чинити јер се књижевна друштва још чувају да се не комнромитују издавањем Стеријиних драма) — њега можемо тражити просто, непосредно, зато што ваља. И ја знам да он има и недостатака, али знам и то да, најпре, није све недостатак што се данас по неразумевању као такав сматра, и, после, да у Стерије има доста неопажених лепота кој.е оби^ато накиађују мане и слабости његове. Знам, истина, и то да се данас у књижевности не придаје Стерији оволика вредност колику му ми овога иута признајемо ; и сећам се да је, поводом Стеријина вечера, једна позоришна критика, коју је, у осталом, један доста угледан књижевни лист прештампао, претпоставила комаде Цветићеве комадима Стеријиним; и нисам превидео да се и на много надлежнијим местима, наиме у књижевним друштвима високога реда и положаја, тако исто мисли: али, знајући колико је меродавна оцена ових чинилаца, ја држим да, ако данашња критика у овом погледу греши, неће грешити доцнија и да ће се, кад се једанпут буду правилније разумевале ствари, одредити Г. Цветићу место мање него што је ово које он данас и у Позоришту, и у књижевности ужива. А Стерији ? Да не проричем него да кажем само своје мишљење, ако ми је у осталом допуштено овако без потребна развијања рећи, ја држим да је Стерија у комедији бољи од ТриФковића, а у трагедији — има додуше, један други који је, ако тако смем рећи, био дуго сматран као први, али је, у последње време, и тај изгубио ово првенствено место и место остаје ипак за најстаријег драматичара. Јер Стерија, и данас ношто су толики други подолазили иза њега и сваки од њих мислио да га је претекао, ипак поред свију својих недостатака, заслужује, и у комедији и у трагедији, име првог нашег драматичара које му ми само по старини признајемо. (наставиће се) Павле Поповић. •Ч! ИСДРАВКА У овом чланку, на стр. 103 прошлога броја, подаци о ТриФковићевим комедијама (управо, његовнм прерадама туђих комедија)'Н и . б р и г е ш а и Мило 8 а д р а г о ногрегано су стављени. Први комад играо се 1879 иоследњи пут, други комад 1883, што се овим исиравља. П. П.

Штутгарт, марта 1899. год. Херман Судсрмаи : „1Ие Дге! Т{еПн'1'Ге<1ег." Драмска посма у 5 чинова. У црошлом нисму изнео сам садржину ове најновије Судерманове драме, нз које .се види да је Судерман овога пута сасвим напустио свој досадањи правац реадне стварности и да се је винуо у пола мистичку, пола херојско - романтичку СФеру . За све време читања или гледања ове драме не престајемо се питати : Шта хоће писац овим да нам каже ? и тек на крају крајева видимо да је хтео да нас )позори и да нас упозна са старим, већ одавна познатим Фактом : да човек сво.ју срећу увек тек онда позна када иста за њега ностане непостижна. Ма како, да је ово. познат ®акт, Судерман, писац »Части« и »Пропаст Содоме«, зацело би са овом темом створио лену драму — свакако лешпу но што јо „Ше <1го1 Еегћег&Зег" — да се је само овом темом задовољио и да није хтео пошто по то да о своме јунаку уједини Хамлетову и Фаустову нрироду са Ничеовим »падчовеком«. У целој модерној драми — а у класичној још мање —• неће се наћи карактер као што је Судерманов принц Вите. Као што се Хамлет није никада могао у одсудном часу да решн но оно што је требало, тако и припц Вите увек чини оно што у ствари није хтео чинити. Он ступа у двобој са Херцегом Видволфом и ако није хтео да узме краљицу себи за жепу; он постаје краљем и супругом краљице и ако чезне за другом, н.ему непознатом женом, а чезне за идеал-женом и ако увиђа да је његова супруга у сваком погледу идеал-жена. Али докле је Хамдетово држање до најмањих ситница