Nova iskra

С трана 134.

Бго.т 8.

ГДТАит! СУД БИН А. ПЈЕСМЕ АДЕ НЕГРИ СЛ0Б0ДН0 ПРЕПЈЕВАНЕ СРПСКИ

XVI ГУКА У ЗУПЦИМА Врте со каиши, треште машине, Весело радниди раде и творб, Пјесме се љихпе бре. Од једном зачу се ужасан врисак Подобан урлику рањена вука, Да страшна, грозна звука ! У својим зупцима машина носи — Ах јадна дјевојко, узропе звуку! Здробљену твоју руку. Врте се каиши, треште машине, Сводови огромне фабрике хучб, Ал' пјесме сада мучб. Са знојем суза се мијеша горка, А мотор матнински, гласине јасне, Жалосне прича бЗсне. . .. И непрестано се подиже у вис, Па ужас опијех који су тука, Здробљена она рука. XVII и 3 Л И iii II И Гле ! ТТ јих су тисуће и милијуни, Бескрајне то су хбрде. Долазе, павиру у вреви, буни, Р1е носе бритке ђбрде. Облачно иебо се над н>има склапГц Витла им вјетар косе, У грубом руху су, немају кап:1, Огаљ у оку носб. Гле мене сви траже! Дођоше веће Јаросни као лави. Та }>уља безбројна без земске срећб Око мене се сави. Стиште ме, зароби од свију странЛ, Осјетих дахе н>ене ; И зачух тужњаву тих сиротапа, Лелек да камен крбне: Идемо од кућа ђе ватре н§м4, С постеља уских, ђено По двоје, по троје не спи но дремб, Чуј наше муке, жено ! Ка' дивље звијери ми у дну руп.1 Живимо, жељни зрака ; У борби лије се крвца нам скупЛ, У борби против мрака.

(наотавдк) Идеал од вјере ми бадаваде Тражисмо, жудни његЛ ; Тражисмо љубави што даје наде, Остасмо без тог свег;1. Тражећи ми рада гато живот рађа, Не могосмо га наћи; Паде нам и вјере разби се лађа, Зато смо ми голаћи. Свуда се око иас дјелање јавља, Свуд му се пјесма појб, Ал' паше мишице, пунане здравља, Залудне ето стојб. Дотс руке и главе фабричка труба Зове па опћу мобу, Не да пам судбина, грозна и груба, Показат' руку пробу. Тисуће срећнијех стежу алате, .Љубављу стежу врелбм, Поносно примају жуђене плате, Стечене часним дјелом. „А ми смо излишни ! Ко ли нас баци На плачну ову дољу, Ђе нама не сјају сунчеви зраци, Баци у вјечну бољу ? „Ко нам то сурове законе спрема Да пас са земл>е слистб ? Ко вели : за васке радова нбмЛ: Излишни земл.и ва сте ?"

XVIII ЦУРА ИЗ НАРОДА Да ли је познајеш ? Личи на бакар Кожа јој лица црна, Па ипак прав& је богиња, макар Да спава на слами, чила ка' срна. Смије се почешће, нити се срами Показат' беле зубе ; Чара те погледом, усне ти мами Да њена рЗ'мена усташца љубб. Забуна спопада тада тебека, Велиш : да дивне женб ! Ал' од ње зазиреш, — изгледа прека: Никога не воли, никог до менб. Чека ме на углу свакога днева Кад идем кући с рада; Када ме угледа она ми пјева Ријечи пунане љубавна слада.

Пали ме очима, тад у пламену, Тепање слатко муца; Ја онда, загрлив будућу жбну, Осјетим како јој срдашце куц&. Ма да сам сиромах, сјем руке двнје Немајућ' другог блага, Осјећам да би се убила прнје, Но што би постала другоме драга. Једном јој казаше да љубим другу, Казаше име бвб ; У срцу осјети зависти кугу, II оде освети својој да говб. Нашавши јадницу груди јој зграби, На крш је сруши тврди, Па кивно у њедра нокте јој заби, Огатријим зубима лице јој грди. На углу ономе кад паде вечб Опет ме чека, дршће, II нигата тад није имала пречб, Него ме загрлит' но игда чвргаћб, Бијаше веома постала плаха, Ма да је на ме кивна, И гласом пунијем зебње и страха Јецајућ' рече ми дјевојка дивна: Молим те, драгане, оно опрбсти, И одсада ме љуби ; Јер завист љубавна стане ли ббсти Срдатпце што воли, бивамо груби.

XIX НА ТВОМ ЊЕДРУ . . . Оди амо, ти ми сада требага, Пред очима сада ми је тавно, Сад је туга притисла ме јачб Но икада, згомилана давио, На твбм њедру сада ми се плаче. Оди брже веома ми требаш, Глава мене од умора боли, С^ика желим који снаге дав;1, И одмора који јаде толи, На твом њедру сада ми се спавП,. Оди к мени да ти шанем ријеч Коју не чу дослије од менб : Малаксаше нркоси ми груби, Букну ватра жеље прикривене, На твом њедру сада ми се љуби. (наставиће се)