Nova iskra

Број 8.

НОВА ИСКРА

Страна 135.

БОЛЕСЛАВ ПРУС — мапнглла Г-ЂА РУЖА ВГО1АВЕР

(овршетак)

ерус не описуЈС идеалс, људе савршено дооре иди зле, он слика човека онатсвог какав је заиста у животу, а и догађаји и околности су тако природне, да читаоцу изгледа да то није могло друкчије ни бити. За то дела Прусова и кипте животом и истином. У епоси опште сумље, Прус никад не даде се понети таласима песимизма. Можда јс Прус и бивао вигае пута тужан и нерасположен, али тада није писао, а у тим бисерима осећаја и хумора свет нам изгледа тако богат, леп и добар, као гато је и сама дугаа Прусова. Моћ овог неегоистичног осећаја, који се адтруизам зове , честитост, добра вера, буђеље друштва .... веју из дела овог писца. Још нешто: у сваком, ма и најситнијем раду Прусову, осећа се националпост; ту је све чисто пољско, посматрано у природи ; све гато је у његовим делима најбоље, није плод начитан-а туђих литература или путовања по ту1јим земљама: из сокова своје пољске љиве душа ј е артистова себи свет изродила. Неко време на позив барона Кроненберга, човека добре воље, веома богатог и велике интелигенције, Прус се примио уредништва дневног листа „Новости". Али новине нису имале великог броја претплатника .... Прус идеалиста и философ сматраше своје новине не као срество подмиреља свакодневног љубопитства, но као установу јавног пословаља. После једанаест месеци егзистенције, новине престадоше излазити .... То је свакако корист за белетристичну литературу пољску: писаца друштвено-философског

На студенцу. Сликао г. Угош Предиђ.

кова може се већ лако наћи у Пољака, ал' приповедача ове мере као Прус има врло мало. Прус за цело то време, заузет бригама и пословима уредничким, написао је само две, у осталом изврсне, стварчице. : „ Прслук" и „ОнУ 0в0 ј последњој веома живо описује осећаје великог канцелара Бизмарка. Једне божићне недеље гаетагае овај велики човек са својим секретаром по берлинским улицама. Пред једном малом бакалницом, где поред цимета, бибера и шећера, стајаше скроман, али пун значаја „христбаум" заустави се гигант, а његов забезекнути и зачу!)ени секретар спази да је овај срдачно уздахнуо. Хиљаде мисли облетаху ум досетљивог секретара. „Еако је добар , како нежан! Сетио се можда детињских времена, када му је мајка китила „христбаум" златним орасима и воћем од чоколаде. „Он" зацело сања о „христбауму" сиротне деце ! Какав детаљ за будућу биографију!" Кад су већ дошли кући и кад разговор поче о овом и оном, секретар се ослободи изустити: „Већ одавна не видех светлог кнеза у овако свечаном расположењу. Ја сам сигуран, да је поглед на онај „христбаум" пробудио у теби, господару, мила сећања из времена твога детињства!" „Кнез подиже главу. — К а к в о г христбаума ? . . . — Оног у бакалници — вели оштроумни биограФ дискретио гледајући у з емљу. Кнез јаче повуче дим из луле и узнемирено се покрете у фотељи. — Зацело, јесте !. . . уздахну : Онај је дућан права илустрација немачких одношаја. Свака наша бакалница је каса из које Холандска узимље од нас дажбине .. . . Смешна историја ! Немачка не може имати код себе ни једне шипке цимета на којој не би био холандски печат .... Холандија, мања од Брандебурга, а има колоније четири пута веће од целе Немачке ! . . . — Једног лепог јутра морали би доручковати ци-