Nova iskra

Бгој 8.

Н 0 В А И

СКРА

Странл 137.

свет му изгледа као велика симфонија облика, боја, покрета ; за ГЈруса је свет загонетка, коју ваља добро промотрити и разрешавати. Сјенкјевич је пластик, Прус је фплосоФ. Обадвојица су пак песници „по милости Божијој", који ће за увек остати у накиту пољске белетристичке литературе као два бриљанта необичпог сјаја и лепоте. Јубилеј 25-тогодишњег вредног књижевног рада Прусова пропраћен је (1897. год.) свечано и достојанствено од стране пољског друштва. Да би популарисали плодове Прусова талепта, двојица виђених, имућпих, обдарених добром вољом и заузимљивошћу варшавских грађана, снремише јубилејско издање н.егових дел&. За врло иезнатну цену (према варшавским приликама) могу се добити та два велика свеска урнек-дола повије иољске литературе ....

НОВА ГОЛГОТА (из ЗБИГКЕ „БОСАНСКЕ ГОПКИЊ е")

"иет Пилат суди разумом иилатским, Духом крвожедним, иожудама адским ; Опет старо доба нежељено стиже Да се на Голготи крст иатнички диже ; И опета муке без броја и мере, А гле! Пилат нови ни руке да пере ! И мученик нови на Голготу стиже Где га на крст мука нови Пилат диже ! Жучење још траје ! .. . Али крај свих јада Он се јоште држи, он се јоште нада.... Ал' се ближи време да мучени клх>не; Већ се чује узвик Творцу васионе, Већ се чује клетва патника што гине: „Не оираштај, Воже, јер зпају шта чине!"

~

13 ЛУЖИЧКБ СРБИЈБ

(СВРШЕТЛК) !,ри походи Шпревалда не сме се само једно очекивати, а то је : велики луксуз. Велики хотели и келнери са фраковима тамо су — хвала Богу — још непознати; али зато има добрих гостионица са љубазним гостионичарем који се стара за укусна јела и хладна пића. Ко хоће раскошно да живи, тај не треба да долази у Шпревалд, али ко хоће у ваздуху, сунчевој светлости и дубокој усамљености душу и тело да освежи, тај нека управи своје кораке овамо, где се по друмовима, не чује шкрипа кола и топот коња, већ где нас при путовању прати песма шеве, вика кукавице и певање косова. После вожње од неколико сахата указа се испред нас воденица тзв. „Буш-Миле", којаје својина господара Хелма. Па како одавде хтедосмо да идемо пешке преко „Колоније" у село Бург, то изађосмо из чуна да разгледамо ово место и уређење овог имања. Ова воденица, која је окружена шумом, ливадама и водом, одликује се дивним положајем и урефењем. Доиста је велико задовољство погледати пуне стаје најбоље стоке, изврсно обрађене њиве и ливаде, а и оно што за јело и пиће добисмо може домаћину само на част служити.

Пошто смо се мало одморили и ноткрепили, нанустисмо „Буш-Миле" и упутисмо се „Колонији" преко ливада, а по неким стазама које нас воде кроз праве паркове, које образују раскошна поља, прекрасни џбунови и шумарци. И тек овде онде виде се Куће, дворишта, људи и стока која често с људима живи под истим кровом, а једно од другог раздвојени су само танким дуваром. Мали нрозори на кућама обично су окренути башти, у којој се може видети дивно воће, поврће и цвеће, а поред ње или у самој њој налази се стародревни бунар са ђермом. Како баште тако и поља одликују се пајвећом чистоћом и уређењем. Колонија лежи јужно од Бурга, а паселио ју је Фридрих Велики 1765. год. Од 110 досељеника, који до1)оше понајвише из : Аустрије, Чешке, Маџарске, Саксонске и Шлезијо, сваки је добио по 15 јутара земл,е под шумом а почетком овог столећа још по 5 јутара. Али данас су се прилике са свим измениле ; осим 18 немачких фамилија које је Фридрих Велики готово у исто време населио, јужно од цркве, као ткачку колонију у селу Бургу, сви су остали дошљаци подлегли утицају староседелаца и врло су брзо вендски или боље рећи језик Лужичких Срба научили, па чак и обичаје и њихову ношњу примили. Најпосле нреко „Колоније" стигосмо своме крајњем циљу, у Бург, који се вендски зове „Грод" што значи град или замак. Бург има преко 4500 становпика, од којих су само једно 2000 у сеоској општини и живе у близини цркве и свештеника, остали пак живе у „Колонији" (око 1000 становника) и у кауперској општини (око 2000) растурени западно и северно, тако да је последња кућа од цркве удаљена пуна 2 сата. Као највећу знаменитост у овом селу вал.а споменути цркву која је сазидана 1799. год. Ова је црква врло проста грађевина и без икаквих архитектонских лепота ; по простору који заузима доста је велика, јер у њој има на 2000 седишта. У њој се, сваке недеље, држе говори на лужичком и немачком језику, док се сви остали званични послови врше, у Бургу, понајвише на језику Лужичких Срба. Цела унутрашњост цркве окречена је бело и својом простотом свечано утиче. При разним свечаностима, као и о Св. Тројицама, украшава се нарочито, али то бива увек на исти начин. Стубови са стране олтара и предикаонице омотају се сплетом разног зеленила, а по некад трацима и цвећем, али се још украшавају и ружама од хартије. У средњем пролазу, који ка олтару води, направе се три тријумфално капије, које су исто тако украшене, а свака од њих носи по један прост крст; тако исто види се овде онде на дуварима по који зелени крст. У овом селу најчистије се говори сориски, али и у оним местима, где се већ одавно само немачки говори, види се по изгледу људи, њихову држању т и мишљењу да у њима још тече словенска крв. Врло су вредни, економни, побожни и радо похађају цркву. Они се држе старих обичаја, навика и сујеверних представа; њихове жене и девојке још носе одело које саме израђују, а у селу Бургу ношња је најлепша а и најбоље се одржала. Кратке црвене или плаве, јако набране, сукн.е лелујају се око Шпревалткиња ; струк је од црног сомота као јелек, а преко прсију укршта се шарена марама; напред је широка кецел>а, а око главе вешто је обавијена као снег бела марама на лик наших трвеља. Али није никаква реткост видети ове Срикиње како по алејама Тиргартена у Берлину гурају богато украшена дечја колица, јер су оне познате као изврсне дојиље. Тада је она са свим друга постала и ако су пуни образи остали исти. У пола плашљиве, а у пола ииталачке очи гледају поуздано у свет ; некадашње, сваких веза слободне, ноге навикле су врло брзо и радо на беле чарапе и црне ципеле које су се у постојбини веома