Nova iskra

С трана 154.

НОВА ИСКРА

Б рој 9.

МАЈУШНИ СВЕТОВИ астрономска скица с једне шетн.е 110 пределима небесних светова «5» . Драги читаоче/ ^'еси ли кад год размишљао о плавом небу, звездама и небесним телима која растурена по њему дају нашим ноћима неки чаролиски изглед ? Јеси ли кад го^Д упитао о љиховим величинама и даљинама од на.с ? Јеси ли кад год пожелео знати шта има на њиховим новршинама и какви

сазвезде „85. — Пегаза" до нас, јер је ова звезда 3,820,000 пута даља од нас него ли Сунце. А оно је пак удаљено од нас преко 149,000,000 километара. Са граница Еумовске Сламе светлости треба 12,000 година на да до нас допре, а тојетек са граница тога система, који у целини својој према васиони није ни толико велики колико је једна инфузорија према томе систему !" Нама свакако памет стаје кад чујемо тако што год. Огромну величину тако грдних бројева не можемо ни схватити, јер за њих на Земљи немамо ни приближног упоређења. Остављајући да о тако колосалним световима причам у другој каквој прилици, ја сам ставио у задатак овим редовима да нокажу, како и астрономи доста често рачунају и са веома малим бројевима, чије величине ни-

ВодоиаА се призори тамо збивају? Јеси ли кад год пожелео шетати мало по њихову копну и возити се по' њихову океану ? Јеси ли . . .. али на што толико набрајати? Јеси ли зажелео знати макар што год из предела небесних светова наћи ћеш одговора у овим редовима, у којима ћу ти испричати нешто из живота мајушних небесних светова — из предела небесних лилипутанаца ! Читајући макар што год из астрономије, јемачно си могао опазити, како астрономи већином рачунају са грдно великим бројевима, који надмашају сваку моћ нашега схватања. Они нам веле на пр. овако : „Сунце је 1,279,000 пута веће од наше Земље, а Сиријус је 146 '/ 4 пута већи од Сунца." Или: „Светлост прелази за, једну секунду 30,000 километара, па ииак јој треба 60 година да дође

нод Јајца. кога не буне а сваки их лако може схватити — намеран сам дакле, да причам нешто о лилипутанцима у астрономији. Ти су лилипутани небесна тела, веома интресантна са својих прилика а веома малена, да би се на понекима једва могли сместити становници Балканског Полуострва, а на понекима не би могао стати ни сав српски живаљ ! Ј едан обичан пешак може тамо неколико п ут а д н е в н о о б и ћ и „о к о с в е т а" и то наравно п е ш к е ! На да.љини од 959 до 588 милијона тсилометара, како кад, нрема положају од нас, кружи око Сунца у васиони планета, старији брат наше Земље — Јупитер. Између остале деце Сунчеве, Јупитер је — у колико нам је до сада познато — највећи, јер је 1280 пута већи од Земље.