Nova iskra

П. ВРОЈ

БЕОГРАД 1. ЈУНА 1899. ГОДИНЕ

ГОДИНА I.

НАСЕЈБЕ БЕОГРАХАНЛ ОД 1521 У ДЛРИГРЛДУ и ЊИХОВА ДРКВА УСИЕНИЈА СВ. ВОГОГОДМЦЕ од СТ. НОВАКОВИЋА

ј|1рЈио што је познато, Београд су Турци освојили тек 29. августа 1.521, много времена након потпуног освојења српских земаља. Узрок је томе поглавито што је Београд 1427 уступљен Угарској, па од тога времена у напредак није делио судбину српских него угарских земаља. Бој на Мохачу и освојење Будима збише се 1526 год. К-ад је, том нриликом, после крваве борбе и јуначке одбране, Београд пао у руке Султану Сулејману, који је собом управљао опсадном борбом против града, он нареди да се Срби, становници Београда, који су свој град јуначки бранили, преселе у Цариград. Ови лресељеници нису пошли сами, него су, по допуштењу султановом, из Београда ионели са собом пут Цариграда и своје светиње. Прегледавши све изворе, архимандрит И. Руварац је утврдио *) да су те светиње биле ово : 1. Мошти св. Петке. Та светитељка била је родом из околине Цариграда, и ту су јој мошти и почивале. За време латинскога царства и владе у Цариграду (1204—1261), те мошти изиште од Латина бугарски цар Јован Асен и нренесе их у свој престони град Трнов. Кад наиђе турска најезда у XIV. веку и Турци узму Трнов, света Петка, буде склоњена и пренесена у Видин. По кратком

Ђура Јаиковик,

*) Гласник Х1ЛХ, 1—5.

времену, кнегиња Милица је изиште од свога зета Бајазита и донесе је у Србију. По том су у Србији, очевидно у Београду, мошти св. Петке боравиле докле их после освојења Београда 1521 Београђани не понесоше са собом у Цариград, у њихову домовину. Ту су се чувале до 1641, а те године их од Турака изиште и искупи молдавски војвода Василије Лупул, те их однесе у свој престони град Јаш, где се налазе и данас. 2. Мошти царице Теофаније. За њих се не зна како су н којим су путем доспеле у Београд и затекле се у њем онда кад је ова катастрофа хришћанске власти настала. И. Руварац претпоставља да су и те мошти могле доћи у Београд од некуда из Бугарске, после пропасти хришћанске власти у тој земљи. 3. Икона мајке Божје, живописана руком св. јеванђелиста Луке. У животу царице Јелене у Цароставнику архиепископа Данила (додаје архимандрит И. Руварац) забележено је како је краљица Симонида, жена краља Милутина, идући у походе својој јетрви краљици Еателини, дошла у град Београд, и ту се, у великој саборној митрополитској дркви, поклонила чудотворном образу аресвете Вогородице. Може се претпостављати да је то та иста икона, а некаква се икона Богородичина спомиње у Београду још и 1073, приликом тадашње маџарске опсаде Београда. На једном месту се :,: ) бесрпски пвсник. лежи да су београдске пресељенике, ради ових светиња што су их собом носили, у Цариграду дочекали патријарх, православно свештенство и мноштво народа. Толико је о томе великом догађају записано у нашој књижевности. Није до сад обраћена паЖња на оно што се о истоме догађају помиње или зна на другом месту, у Цариграду самом, и у овамошњим записима. *) Ка<1 XVIII, 125.